Подршком Генералног директората Европске комисије за регионалну и урбану политику, Асоцијација пограничних регија Европе (АЕБР) врши менаџмент иницијативе b-solutions чији је циљ да отклони препреке актерима разних стручних области пред прекограничном сарадњом.
Међу службама хитне помоћи три земље – Мађарске, Румуније и Србије - Регионалне сарадње Дунав-Криш-Мориш-Тиса (Еврорегије ДКМТ) сарадња се и до сада одвијала, али би могла да значи одличне темеље за даљи развој. Међутим, у овој регији посебан проблем представља што Румунија и Србија нису чланови Шенгенске зоне, а Србија чак ни Европске уније. Због тога у случају хитног превоза пацијената, када је брзина од битног значаја, на граници мора да се заустави ради пасошке контроле, а у Србији и царинске контроле.
Између служби хитне помоћи тих земаља не постоји билатерални споразум о сарадњи у погледу прелаза границе за кола хитне помоћи. Епидемија, неретке саобраћајне и индустријске незгоде, еколошке катастрофе, поплаве и пожари представљају озбиљан ризик у пограничном подручју и оправдавају да се у случају хаварије или превоза болесника у своју земљу границе могу брзо прећи.
Еврорегија ДКМТ је зацртала циљ да се овај проблем реши. Најважнији задатак је да службе хитне помоћи могу, без губљења времена, да обављају свој посао и преко границе. Најпре треба да се размотри садашња ситуација и да се упознају прописи и поступци. Осим служби хитне помоћи све три земље, надлежни органи власти за прелазак границе такође морају да се укључе. На крају крајева, прописи који служе за хармонизацију стручних детаља могу да се утемеље трилатералним међувладиним споразумима.
Током припремања међувладиног споразума, поред тренутне ситуације, треба да се рашчисте и циљеви који се желе постићи. Еврорегионална развојна агенција ДКМТ, као и експерти Пројекта B-solutions, Дирекције за заштиту од катастрофа и службе хитне помоћи жупанија Арад, Тимиш и Караш-Северин, те Организација за спасавање Националне службе хитне помоћи и Министарство здравља Србије одржали су 20. марта 2023. године у Сегедину координациони састанак о корацима постизања споразума.
У Румунији функционишу два паралелна система: службе хитне помоћи уз жупанијску координацију делимично припадају Министарству здравља, а делимично Министарству унутрашњих послова, док СМУРД-ом, оријентисаном за хитне интервенције управља Министарство унутрашњих послова – на координационом састанку су сви били заступљени.
Разматрана је припрема нацрта међувладиног оквирног споразума са посебним освртом на битне елементе као што су:
- утврђивање протокола узбуњивања, ланца узбуњивања и комуникационих канала,
- набрајање стручних специфичности установа за пријем пацијената,
- питања обезбеђивања и контрола квалитета,
- питања осигурања одговорности,
- питање смртних случајева током пружања услуге,
- регулисање преласка границе,
- питања коришћења знакова распознавања,
- питање ваздушног спасавања,
- заштита личних података,
- питање надокнаде штете,
- питање дозвола за рад спасилачких јединица.
Овде спадају правила низа подобласти: осим прописа о регулисању преласка границе и превоза преко границе, ту су и прописи о правима пацијената и компетенцији особља. Треба узети у обзир искуство јединица за спасавање, протокол у вези са узбуњивањем и спасавањем, средства и лекове коришћене за спасавање. Даља важна тема је питање финансирања, као и планирање капацитета служби хитне помоћи појединих жупанија и Покрајине.
На основу изнетог, даваће се предлози за оквирни споразум који ће усвојити владе, а који ће отворити пут за повређене у незгодама и тешким болесницима у пограничном подручју како би добили једнаке шансе за спасавање живота и оздрављење исто као они што живе у центрима и близу њих.
