За време отварања сви су могли да направе заједнички селфи са Светим Николом и његовим асистентом. Сам Св. Никола је носио своје потпуно традиционално одело, али асистент му није био рогати Крампус, већ анђелчић, са смелим белим ореолом на глави. Био је несташан, покретан анђелчић, вредео је два Крампуса гаравих руку. Њих двоје су били мала противтежа озбиљности политичара у оделима.
Излагача, чак и цвећара је мање, док је политичара све више и причљивији су у оваквим приликама. Нови млади градоначелник Тамаш Бенедецки је евоцирао успомене из детињства: „Свугде је цвеће!“ – узвикнуо је када је видео да је све пуно цвећа око њега.
Осим тога, усред зиме, када је напољу све сиво, магловито и депримирајуће, овде унутра је свугде цвеће – ово је била реакција заменика министра за просторни развој Чабе Латорцаија, једног од покровитеља ФЛОРА 2024. Он је следствено својој функцији рекао да је у свим срезовима и насељеним местима потребна манифестација која ће дато место учинити конкурентним.
Посланик у парламенту ове регије Габор Бањаи се такође сећа почетака још из 1980-их година. Тада је у Мађарској било много више вртлара, домаће знање вртларства је било много конкурентније. Како се сећа, у становима је било такође много више цвећа, а скромнијој опреми је атмосферу дала џунгла биљака и цвећа.
Већ више од једне деценије свако такмичење у аранжирању цвећа у Кецелу има одређену тематику. Можда има везе с тим што се породица новог градоначелника бави и моторним тркама, гесло је постало: „На два точка, четири точка, међу цвећем“. А три такмичарска задатка су била: аранжирање именданског букета господину са именом Никола који је мото-тркач. Божић мотоцикала – израда гирланда за праве мотоцикле. Трећи задатак је био најтежи: иновативни адвентски венац.
Атила Гомбаш, дугогодишњи режисер изложбе у Кецелу и члан жирија је подсетио на почетне опомене једне наставнице аранжирања цвећа: склони (из букета) жицу, не трпи вештачки венац! Направи сваки цветни украс од живог цвећа, са својим природним повезивањима. У том духу су подучавани ученици.
Такмичења у аранжирању цвећа имају своје звезде. И Кецелу су на индивидуалном комбинованом такмичењу победила три такмичара која су и на међународним надметањима била успешна. Првопласирани Давид Барашић, другопласирани Алекса Ашбот и трећепласирани Балинт Хорват су сви ученици Стручне школе „Ото Херман“ у Сомбатхељу.
После проглашења резултата смо упитали Атилу Гомбаша како то да, када уђемо у неку цвећару, аранжирање цвећа сматрамо женском струком. И на овом такмичењу је учествовало много девојака, али највеће награде су освојили дечаци. Одговорио нам је да је у свакодневном животу то природна подела рада да тешке физичке послове обављају мушкарци, као што је набавка робе, манипулисање робом, углавном ноћу и у рану зору. Даме можда имају више осећаја за лепо, али има и веома даровитих дечака у струци.
Такмичарски задатак плетење гирланда за мотоцикле је сматрао правичним захтевом спонзора. Украшавање аутомобила за венчања је чест задатак у аранжирању – сада су имали прилику да га увежбају.
Посетили смо и Националну изложбу грнчара коју је државни секретар Латорцаи на отварању окарактерисао као поновно појављивање бокала Мишка који постоји већ две стотине година и његова иновација у 21. веку доказује да древна мађарска култура и данас живи и способна је да се обнавља. Мноштво таквих бокала је потврдило његове речи.
