Шпаргле се већ деценијама узгајају у крајевима Пешчаре где је земљиште најслабијег квалитета. Посао је тежак, али ова биљка успева овде: ако јој време погодује - рано сазрева, може да буде рана сорта на немачком тржишту, а по укусу је боља и од грчке и од немачке шпаргле. У месту Етемеш са седамсто становника, Фестивал шпаргле већ има двадесетосмогодишњу традицију, а првобитно је био само празник узгајивача шпаргле: тако се прослављао завршетак успешне сезоне. Међутим, касније су почели да користе Фестивал за популаризовање шпаргле и за промоцију села – каже Анита Шапи, друга организаторка овог догађаја. На ову манифестацију долазе становници суседних места, људи пореклом из Етемеша, представници збратимљених општина из иностранства. Програм је веома богат, наступају у целој земљи познати извођачи, док се посебан нагласак ставља на презентовање активности и знања становника и школараца места, као и цивилних организација.

У припремама учествују и стари и млади из општине. Будући да је до одржавања Фестивала сезона већ завршена, у хладњачу су сместили 500 килограма шпаргле како би могли да спремају од ње разноврсна јела. Пензионери су чистили шпаргле. Кувало се у школској кухињи, а неки такмичари су код куће припремали пријављене специјалитете од шпаргле. Три сата је по подне, уочи дегустације формирао се дугачак ред испред Дома културе. Необичан призор, али су лепо деловала разноврсна јела која су заинтересовани редом дегустирали. Такмичарске радове је пробао и стручни жири. Чорба од шпаргле се једноставно спрема: на исти начин као чорба од грашка. Крем-чорба и рагу-чорба, перкелт од шпаргле, као и пржено и динстано. Овде је основно јело шпаргла, иако се за главно јело користи и месо. Јели смо шпаргле у тесту за пицу, међутим, није нам остало крофни од шпаргле. Свуда су на Фестивалу нудили колаче од шпаргле. Не би нам пало на памет да ставимо шпаргле у пудинг којим се прелије пишкота, али када смо пробали, није нам било жао. Етемешки кувар јела од шпаргле у штампаној форми још не постоји, рецепти се сакупљају у свесци са спиралом. Након две године ковид-паузе, овогодишњи Фестивал је био богат и посећен, док сама сезона није баш најбоље успела. Пролеће је било хладно и суво, први род је касно стигао, а цену задњег производа је оборило појављивање на тржишту немачке шпаргле. Раније су многе породице имале мале засађене површине, а сада у селу има шест породица произвођача шпаргле и они запошљавају друге раднике. Неки кажу да је не вреди узгајати, заораће је. Али ни то није лако, јер не постоји алтернативни производ који може да донесе бар приближан приход као шпаргла када је сезона успешна. Према мишљењу Јолан Варга Добо, много би им помогло када би шпаргла била популарније поврће у Мађарској. Ретки је познају и знају припремити. Зелене шпаргле се лакше чисте и јефтиније су, а бела сорта, која се сматра гурманлуком, много је захтевнија. Фестивал са многобројним јелима од шпаргле би требало да популаризује ово недовољно познато, а укусно поврће. Наравно, тешко је то када се произвођачу за килограм исплаћује од 500 до 600 форинти, а од купца се тражи у маркетима од 2 до 3000 форинти за килограм.

Али ово није време за жалопојке – каже организаторка и посматра редове препуних столова. На великом фестивалу маленог села присутно је мноштво људи. Много је посетилаца, сада је то велики празник како за госте, тако и за домаћине. На такмичењу јела од шпаргле прво место је освојила Тирамису са шпарглама, припремила га Анита Каработ Танач, друго место је припало Салати за дочек гостију од шпаргле са мајонезом по рецепту супруге Ференца Бате, треће место је додељено радницима Кухиње Самоуправе за Чорбу од шпаргле, док је Посебну награду заслужила Торта од зелене шпаргле коју је направила Јолан Варга Добо.