29.06.2021.

Пас који се држи из хобија заборави да тера стадо

Наш регион

Уколико престане задатак због којег се дата врста животиња узгаја, тешко је сачувати основне карактеристике расе. Мало је стоке на испаши, за већину паса гонича се само на такмичењима сазна да ли још умеју да терају стоку.

Article image
29.06.2021.

Није радост бити овца у пробном стаду, наиме, на њима вежбају пси такмичари. Између пунктова који су обележени тршчаним зидом тера се од десет до дванаест оваца, ситуација подсећа на рутинско такмичење возача аутомобила. Овце треба утерати у тор, зауставити и окренути их. У Бугацпусти по летњој врућини главни задатак је да се ове животиње чије је тело прекривено вуненим руном спрече да се врате у тор. Налазимо се на догађају „отварања сезоне“ Удружења за чување традиције и спорт Дунав-Тиса мађарских пастирских паса: након епидемије, то је први скуп. Поред традиционалних мађарских паса гонича – пулинера, пумија и мудија – има овде и неколико заштитника-чувара – куваса и комондора. Одвија се дефиле врста и такмичење: стручне судије такмичења оцењују псе по ходу, облику тела и главе, зуба, шишању длаке.

  • Исправи се! – довикује једна мајка кћерки тинејџерки, док она одважно прави круг на писти са породичним мудијем. Овде такмичаре не прате намргођени пастири, већ мајке и деца грађанских породица – пса држе из хобија којег желе да упореде са другим кућним љубимцима.
  • На такмичењу гонича надмећу се и стране расе. На такмичарској стази управо један аустралијски келпи покушава да тера пробно стадо до краја. У стаду се налази једна бунтовна црна овца која, иако види да нема куд да побегне, ипак тешко трпи покушаје командовања келпија и стално бежи од других оваца. Тада пас јури за њом, враћа је назад и покушава да испуни задатке које му газда емитује очима и кликом прстију. – Овој раси је овај простор узан – каже сегедински узгајивач паса Шандор Вањо, власник узгајалишта Тапаи Текерге – тамо где су их узгајали, животиње пасу на широком пространству. Пас их не усмерава по узаној стази као у Мађарској, већ мора да сакупи одбегло стадо.

Удружење скоро двадесет година негује традицију пастирског живота: не само држање паса, већ приказује и ношњу, уметност дрвореза, музику и обичаје пастира. Пастири гости се крај шуме зноје под кожухом и већ у току преподнева хладним пивом гасе жеђ. Будући да се прави пастирски живот већ полако гаси, већина паса гонича се држи из хобија: они стадо виде само на такмичењима, а и оно се састоји само од дванаестак оваца.

– Ово је сада спорт који такмичарским задацима покушава да опонаша природне ситуације – наставља Шандор Вањо. – Енглески и аустралијски пси гоничи без гласа настоје да пренесу своју вољу на стадо оваца и говеда. Мађарски пси лају и зграбе „мали нокат“ говеду. Мађарски пси гоничи су малог раста: тако су се развили због привређивања на малим парцелама, али су паметни и хитри: треба спречити да стока „уђе у штету“, односно да уђе у усев.

Иако је број стоке на испаши опао само пре неколико деценија, данас се већ добро види како опада нагон терања паса гонича. Они се, наиме, „узгајају за такмичења“, а тако је основа селекције изглед. Ретко се сазнаје да ли пулинер још хоће и уме да усмерава стадо. Било је и несугласица између преосталих овчара и чувара традиције. Пастири су омаловажавали такмичење, али када су се и сами пријавили, у пракси уживо њихови добри пси су отказали – задатак је овде сличан, али ипак другачији. Иницијатива да расе паса гонича нису довољно добре, па би требало узгајати нове, покренута је са Хортобађа. Шинка – коју су покушали да „саставе“ од мудија и немачког овчара, али већ има и линију дог бордер колија чак и статфорд теријера – није призната раса. Шандро Вањо вели, није добар пас који се враћа са ногом говеда у устима, али се не слажу сви са овом констатацијом. Мужјака мудија, чију трагичну судбину и успомену чува Међународна прелазна награда Трн која је расписана за најталентованијег гонича почетника, и која се и ове године додељује – узгајао је Шандор Вањо. Пас је рођен у његовом узгајалишту у Сегедину-Тапе, доспео је на салаш говедара у Чаквару и већ са осам месеци је умео сам да усмерава стадо од шест стотина сивих говеда. За Нову 2011. годину ловци су устрелили мало чудо од кучета, позивајући се на то да је гонио дивљач.

Шандору Вањоу су и данас очи пуне суза када нам ово исприча. Једном у десет година се рађа тако талентован пас. Прелазна награда је очувала назив „Трна“: она је припадала већ узгајивачима из Чешке, Немачке, Финске, Шведске, Норвешке – сваке године се такмиче за њу млади талентовани пси гоничи.