Одавно нисмо видели толико људи окупљено на једном месту као у недељу, 17. маја на поново одржаном вашару у Морахалому. На улазу су стајали заштитари и пуштали су само оне који су имали правилно стављене маске. Тако су могли и стари и млади да уђу, али свако само на сопствену одговорност.

Због опасности од епидеимије, месечних вашара у марту и у априлу није било. Ово је, пре свега, погодило продавце живе стоке. Део прасади и телади није на време продато, морали су да их даље хране, а цена им се није повећала толико колико су у међувремену порасла.

Људи у ово време не желе да се представљају медијима, на вашару су нам многи забранили да их сликамо. Један четрдесетогодишњак је продавао вијетнамску прасад. Све је популарнија та врста, мало једе, није прохтевна као месне свиње, а када се закоље, не мора одједанпут толико меса и месних прерађевина да се чува.

– Личи на мангулицу, али сланина му је много мекша, а чварци укуснији – хвалио је власник своје прасиће.

– А боља су и за држање, јер су лепа и питома – додао је продавац до њега.

Неколико приколица даље продавала су се осмонедељна прасад. Продавачица у поодмаклим годинама је испричала да јој син држи више од тридесет крмача, а у пролеће су се скоро све опрасиле. За једно прасе је тражила двадесет седам хиљада форинти, али већ у првој реченици је наговестила да озбиљан купац има шансе да се ценка.

– Многи кажу да се не исплати држати крмаче – добацујемо. – Ништа се не исплати, али мора нешто да се ради – одговорила је. – Пензија ми је двадесет шест хиљада форинти, ако помажем сину, могу да је допуним.

И за време карантина су продавали и куповали живу стоку, али о томе нерадо говоре, јер у принципу странца нису смели да пусте у кућу да разгледа стоку. Старији човек вели да жива стока не сме да се купи преко интернета, она мора да се види пре него што неко да новац. Други пак мисле да се на интернету лакше пронађу купци и продавци него на вашарима, а који се и у време без епидемије одржава месечно само једанпут. Човек би помислио да ће велике робне куће и трговина интернетом потиснути вашаре, али то је заблуда. Многи редовно обилазе вашаре, одлазе и у Кишкундорожму, Киштелек, Ружу. Многи крену са конкретном намером у гужву. Једна породица коју смо питали, хтела је нпр. да купи даску за развијање теста и петла.

Видели су одговарајућу даску, али су сматрали да је скупа. А петао им треба јер им је бивши који је био са кокошкама угинуо – јер није само епидемија корона вируса, већ и птичјег грипа, перад ни сада није смела да се продаје. Многи и веш купују на вашару – посматрајући понуду, уочили смо да је много више, а и разноврснији је женски него мушки доњи веш, али објашњење нисмо добили зашто је тако. Ипак, сазнали смо зашто људи воле да одлазе у вашар. Овде свашта може да се купи, чак и нешто на шта човек и не мисли када крене од куће. Овде могу да се сретну многи људи и могу да се испричају. А посебна је радост што на вашару може да се ценка, па свако стекне утисак да је добро прошао када је успео нешто јефтиније да купи. Нема два иста вашара, у Ружи се одржава вашар око краја месеца, када купцима већ понестаје пара – тамо су увек ниже цене него у Морахалому. На поново отвореном вашару у Морахалому се окупило толико људи да се одстојање не би могло ни поштовати свугде. А на разгласу су стално понављали да они који једу или пију – мекике, хурке и кобасице, пиво, ракију, куртош колач – у неком од импровизованих продајних места, за то време могу да скину маске.