У јесен 2023. године подршком Европске уније покренут је четворогодишњи пројекат – у Сегедину назван Cooling Urban Life. У оквиру тог пројекта се ублажава температура градских топлотних острва, односно пружа се еколошко васпитање школарцима, а одрасли се упућују на мењање навика. За финансирање је на располагању више од милион евра, међутим, ово је довољно само за стварање свежијих острва у мору врућине. У чворишту код Бунара Ана ће се изградити осенчење, на делу у центру града Булевара Лајош Кошут ће се бетон разбити и на његовом месту посадити растиње. На једној стамбеној згради у власништву самоуправе ће бити остварена инвестиција осенчења, изнад топлотних острва у центру града ће се раширити сунцобран-једра, у двориштима школа ће се посадити дрвеће и шибље. Све набрајано ће допринети ублажавању врућине и пружити пример како може свако на својој територији да се штити од врућине. Велика већина стручњака за заштиту животне средине се слаже да је глобално загревање последица претеране емисије угљен-диоксида настале услед људске активности. Посебно су угрожене средња и јужна Европа, где због загревања Средоземног мора дуги антициклони проузрокују дуготрајне топлотне таласе. Међуречје Дунава и Тисе се у УН већ бележи као полупустиња, у воћарским крајевима и житницама севера Бачке суша проузрокује такође велике штете. У нашој регији је 2024. године ово већ други период када средња дневна температура више од три дана прелази 27 степени. Краткорочно решење је самоприлагођавање, међутим, дугорочно би требало смањити емисију. Са аспекта топлотног оптерећења насељених места није свеједно каква је зелена површина градских тргова. Нажалост, под утицајем моде урбанизације, значајан део кохезионих фондова Европске уније потрошен је за обнављање централних тргова и масовно су постављене украсне плоче које се под утицајем сунца загревају, а ноћу емитују сачувану топлоту и не дозвољавају да се ваздух охлади. У поменутом сегединском пројекту такође један од задатака је да се на раније површине са тврдом облогом врати вегетација која ће пружати хлад и освежење. Врућина иде руку под руку са сушом. Овогодишњи тридесетодневни збир падавина све више заостаје за вишегодишњим просеком. Горњи слој тла од 50 cm на Пешчари и у углу Криша и Мориша је већ достигао критично исушење. Преко зиме нагомилана влага је доступна само у дубљим слојевима, углавном за дрвеће. Јесење класасто биље није много погодила суша, међутим, обим губитка код сунцокрета и кукуруза је неизвестан. Забрињавајуће је да се не види крај овог другог топлотног таласа који траје већ недељу дана. Највероватније ће трајати још најмање недељу дана. Промена климе – летње врућине и пролећни мразеви – представљају ризик за производњу воћа у регији. Смањује се производно подручје коштуњавог воћа, малине су скоро нестале у целој земљи. Плитке риболовачке воде се загревају, прети опасност од масовног помора риба. Према најновијим подацима, у 21. веку је у привреди Србије климатска криза починила штету од 6 милијарди евра. Ове године највише треба да бринемо за род кукуруза. Стручњаци замерају што се владе више прибојавају штета од поплава него штета које проузрокује суша. На пример, услед поплава 2014. године, донете су битне мере за спречавање штета од поплава и унутрашњих вода. Међутим, не издваја се довољно новца и не води се рачуна о томе да недостатак воде изазива барем толико штете колико и вишак воде.