Током новембра и децембра у плитком кориту сегединског Белог језера или на околним њивама од заразе вирусом птичјег грипа H5N1 страдало је више хиљада ждралова. Снимљене су драматичне фотографије о лешевима крупних птица које се нису могле повадити из воде или са грмљем и трском обраслих подручја. У таквим ситуацијама чишћење остаје предаторима. Не много касније је на живинској фарми у близини места Шандорфалва такође избила епидемија птичјег грипа. До средине јануара у Мађарској је број перади уништен због заразе порастао на милион и по комада. Према писању стручног портала Агродневник, слика ширења – поједина жаришта су била далеко једна од других – упућује на закључак да су заразу преносиле птице селице.
Међу домаћом перади ширење заразе се спречава тако што се у жаришту и на извесној удаљености око њега уништава сва живина. У случају птица селица ово није изводљиво. Нема начина ни за заштиту, ни за лечење, међутим, ток болести се разликује у природи и на затвореним фармама. Услед болести мења се понашање јединки. На пример, за време епидемије, ждралови су летели и хранили се у много мањим јатима. Део њих није се ни разболео, док су други преболели заразу, па су вероватно постали имуни на вирус.
Птичји грип није погађао само ждралове. Ранијих година је у западној Европи био велики помор међу галебовима и чиграма. Вирус је стигао и до Мађарске, међутим, чини се да се припитомио док је доспео овамо, јер је проузроковао много мање угинућа. Ове појаве нису научно испитиване, само су их заинтересовани осматрали и покушали да их протумаче. Јасно је да балканске грлице које су у сталном покрету у насељеним, као и у ненасељеним местима, могу да шире разне заразне болести. Било је такође примера да су пилићи и кокошке од грлица добили живинске богиње.
Шта би било да се након примећивања првих симптома болести не уништи фонд живине на фармама? Можда би и тамо преживела већина перади и на крају би постала резистентна? Пољопривредници кажу да су на пренатрпаним фармама где је температура уједначена, шансе да се избегне зараза много мање. Осим ветеринарских, економске прилике такође подржавају садашње тотално уништавање. Епидемије које погађају фонд живине повлаче са собом и забрану дистрибуције, а оне функционишу као врста ограничавајућег инструмента на тржишту које је у принципу слободно.
Упркос томе што су поменути процеси забрињавајући, могу да се очекују. Чини се опаснијим оно што се не види, али се одвија – каже Ђерђ Крнач. Угинуће ситних птица и не видимо, видимо само да су раније учестале врсте једноставно нестале. Једва да има зимских птица које кљуцају семенке, као што су конопљарке, жутарице, зелентарке, батокљуне, зебе и северне зебе. Чак је и број пољских врабаца смањен. Раније су љубитељи птица при зимском храњену једва могли да спрече врапце да не поједу семенке испред сеница и других птичица. Данас су ретки чак и врапци.
Разлог овог опасног нестајања је ишчезнуће света инсеката, до чега долази због глобалног загревања. Тешко се примећује када ови ситни организми нижег реда нестају из природе. Ако нема инсеката, птице немају шта да једу па нестају. А против тога тешко може да се створи резистентност.
