Првобитно понтска врста грожђа (potica) била је сведок и актер историје. У Карпатски басен су је донели народи који су у 15. веку бежали од Турака. Може да се реконструише и њено кретање које се рачва у два правца: Вилањ, Печуј, Сексард, отуда Будим и Сентандреја, па на Исток у Егерски винородни крај.
Чувено црно вино будаи се правило од кадарке, основу бикавера из Сексарда и Егера дала је кадарка – каже генетичар - оплемењивач грожђа др Едит Хајду, која је припремила градиво о кадарки за Пројекат Еврорегије ДКМТ - EduWine. Последња станица другог краћег пута је мање подручје веома добрих особина, Винска регија Менеши у близини Арада, где је у погодним годинама могуће прављење црног асу вина.
У некадашњој Угарској, која се налазила у Карпатском басену, у 16. и 17. веку на 85% винородног подручја узгајана је кадарка. На малим парцелама је узгајана загртањем, двоспратним искоришћавањем заједно са воћкама. Близу тлу, искоришћавањем враћања светла и топлоте дала је најлепши род. На малим кметским парцелама између чокота су посађене воћке. У летњим врућинама сенка дрвећа је штитила грожђе и чинила добро. Истовремено, у време сазревања, дрвеће је често спутавало светлост, „покожица“ врсте која је ионако касно сазревала није се довољно обојила, а ни проценат шећера није био довољно добар.
У оваквим климатским условима је ризичан узгој, јер касно сазрева, покожица је танка – када је јесен хладнија, грожђе неће имати добар квалитет, јер гроздови почињу да труну. Међутим, у повољним условима добија диван укус, веома добро се усклађује са гастрономијом Карпатског басена: перкелтима и рибљим чорбама. Сама по себи свака кап вина одлична је подлога за атмосферу друштвених окупљања.
Од кадарке се прави више врста вина. Након времена Турака, Швабе насељене у Подунављу правиле су шилер вино. Било је то вино мешовитих засада, црвене боје, због основе од кадарке. Црвена вина од кадарке ферментисана су на покожици, да би лепо излазиле боје и фини укуси. Од кадарке се може правити заиста јако, опоро црно вино, али већином у јужним крајевима богатим сунцем. У Винској регији Менеши у добрим годинама од ње праве асу вино – данас у чувеној винарији др Гезе Бале.
Међутим, могућности које врста крије све је било теже искористити. Кроз више деценија, због безброј стресних утицаја, деградирао се састав чокота. Будући да су од 16. до 19. века породице имале мале површине земље, чокоти су обновљени подлегањем резница на истом подручју. Погађала их је врућина, мраз, зрачење или многе болести: бактерије, вируси, гљиве. Стога су вероватно проузроковали мутације, нпр. у цвасти је било све мање плодних двополних цветова, настајали су чешћи неплодни цветови мушког карактера и њихови прелазни облици. Делимично из тог разлога, у време доба реформи мађарски поседници су открили и почели да одомаћују западноевропске врсте високе плодности, које дају квалитетна црна вина, нпр. каберне совињон, плава франковка.
На крају 19. века, када су брдски чокоти погођени и уништени филоксером, од ове штеточине налик на вашке је и кадарка тешко страдала. Будући да се у брдским крајевима уништавања проузрокована филоксером нису могла бити спречена, на Алфелду су чокоти сађени у песак. Кадарка је постала једна од водећих врста у винским регијама Хајош-Баја, Куншаг и Чонград.
У 20. веку је почело обнављање врсте. Најпре је примењена метода клонске селекције – на челу са професором др Палом Козмом и ампелографом др Мартоном Неметом селектирани су типови који се добро прилагођавају разним циљевима, који су даље размножавани. Тако није створена нова врста – објашњава др Едит Хајду – већ позитивне варијанте кадарке, вредни клонови. Укрштањем су такође настале нове сорте. Овом методом оплемењивања наследни материјал кадарке комбинован је са генетским материјалом врста које садрже велику количину бојене материје, пре свега за побољшање боја вина. Касније су врсте грожђа, осим кадарке нпр. и деградирани фурминт и харшлевели биотехнолошким методама успели да ослободе од патогена који се шире приплодним материјалом.
У Мађарској се увођењем индустријске производње грожђа догодила још једна промена: загртање чокота је промењено према потребама механизације кордонским узгајањем. Резнице кадарке које су иначе осетљиве на мраз, подигнуте навише, још су се лакше смрзавале и тако често проузроковале велики губитак у приносу, па је узгој постао нерентабилан.
Овим, ако и није запечаћена судбина кадарке, али је одлучено да кадарка из економских разлога неће поново постати доминантна врста. Др Едит Хајду сматра да је и даље велика атрактивност укус, име, историјска прошлост. Многи добри винари сматрају да је због вредности и улоге културног наслеђа важно да постоји укусна кадарка, да и нове генерације упознају ово дивно вино које нас подсећа и на нашу историјску прошлост.
