Када сам први пут послао ситан прилог Фондацији школа паса водича и помагача за слепе у Баратхеђу, захвалницу су ми послали у виду шарених новина у којима је представљена дирљива сцена из света људи који не виде. Газду и његовог пса. Човеку који види није лако чак ни да замисли себе на месту слепих – многи не смеју ни да помисле да би им се тако нешто могло десити. Али свако може да страда у незгоди или да се разболи и да оштети или потпуно изгуби вид – а након тога мора да живи у таквом стању и да му се прилагођава. Живимо у сенци ратних вести, изборних кампања, у време снажног вербалног и физичког насиља. Застрашујуће је видети шта све чине људи како би уништили део нашег света, да би проузроковали штету и патњу другима. Истовремено, освежење је и утеха видети шта све чине неки други људи како би помогли онима који су у потреби. Какве дивне везе и приче може да ствара заједнички живот, упућеност једних на друге, намера да људи помогну једни другима или човек и животиња.

Иренка је у шездесетој години остала удовица, а изгубила је и вид који јој је од раније био слаб. Остала је у несносној самоћи, након извесног времена више ни на улицу није смела да изађе. Звали су је у месно удружење људи оштећеног вида, да тамо постоји добар хор, а музика и заједништво лече. Пробала је, али истинску промену донело је познанство са мушкарцем оштећеног вида и његовим псом водичем за слепе. Видела је какву слободу Михаљу омогућује то што свугде може да се креће са својим псом. Од животиње је добио и много љубави, а када је пас био с њим, лакше је успостављао контакте. Након три године на листи чекања дошао је ред и на Иренку, тада је она добила пса од Школе паса водича за слепе у Баратхеђу. Упознала се са целим процесом: како се бирају подобни пси, како почиње њихова обука, како се проналази који пас са којим човеком може најбоље да сарађује. Они су се пронашли са светлим лабрадором - Мусли. Прилагођавање, упознавање и савлађивање правила безбедног саобраћаја захтева огроман заједнички рад, а истовремено је и велики доживљај. „Мој пас понекад ноћу приђе мом кревету. Можда сам уздахнула у сну? Само он зна шта је приметио, шта му пролази кроз главу. Мало дахће, лизне ми руку, па се врати да легне на своје место. Мислим да у таквим случајевима само проверава да ли је све у реду са мном“ - каже Иренка која је захвална Муслију, јер није претерано рећи да он улепшава њен живот и да јој је вратио душевни мир. А и газдарица жели да све омогући Муслију којем је највећи дар када може да јури на отвореном.

https://barathegyisegitokutya.hu/

Председник Фондације др Тамаш Мезеши на наше питање износи да се поводом Светског дана паса водича за слепе организују манифестације за сензибилизацију, а и медији су заинтересовани за њихов рад. Менаџмент организације, едукативни рад, праћење међународних догађања у свету паса помагача такође је задатак који се поставља пред човека. Фондација функционише од прилога приватних лица и привредних организација, враћања пореза на личне дохотке намењеног њима. Било би потребно много више извора.