Пројекту није случајно дат назив Dream Railway (Железница из снова) који је поставио циљ ревитализацију железничке пруге Суботица – Баја. ДКМТ и Влада Аутономне покрајине Војводине су га огромним радом у партнерству реализовали финансијском подршком Програма Европске уније Интерег ИПА Мађарска – Србија. За сада имамо грађевинску дозволу за реконструкцију деонице Суботица – Бачалмаш – Баја, а између Сегедина и Суботице већ почиње изградња. Не разумеју сви због чега је то потребно, а и део оних који би то и желели, дуго су мислили: било би добро, али ништа од тога неће бити.
Све зависи од људског приступа: од доносилаца одлука, од руководилаца насељених места и стручних органа, као и обичних грађана, каже Естер Чокаши, директорка Дунав – Криш –Мориш – Тиса Еврорегионалне развојне агенције Непрофитног Јавног друштва ДОО. Она се од 2003. године налази у тој позицији и одано је ангажована на пословима да у пограничном подручју Мађарске, Србије и Румуније – узимајући у обзир особености овог подручја и имајући у виду добре примере западне Европе – близина државних граница представља што мање препреке.
Планирање, пројектовање и припрема су били веома сложени послови, обухватали су низ струка и актера. Потребна нам је била политичка и стручна помоћ, коју је са мађарске стране пружио министар за спољно-економске односе и иностране послове Петер Сијарто и државни секретар Левенте Мађар. Са српске стране су председник Савеза војвођанских Мађара Иштван Пастор и бивши државни секретар за саобраћај и садашњи заменик градоначелника Суботице Имре Керн обезбедили ветар у леђа са политичког и стручног аспекта.
Естер Чокаши имa веома позитивна искуства са железничким пројектантима приврженим послу, администраторима и доносиоцима одлука стручних органа који дају подршку и сарађују. Челници локалних самоуправа су такође са ентузијазмом учествовали у пројектовању, неретко у измени планова уређивања простора. Тачно су одмерили интересе својих места како би се што боље укључивала у крвоток саобраћаја. Било је расправа, недоумица са власницима индустријских колосека, али на крају су решена сва питања.
Главни циљ је, што је и једно од најпопуларнијих достигнућа Европске уније, да су границе лако проходне – по могућности да се и не примете. Ово је добро за грађане, јер у суседству увек има нешто што ми немамо. Неко сјајно позориште, неки фестивал културе. Из Србије: бање у Морахалому, Сегедину, Макоу, Кишкунмајши. Из Мађарске: Палићко језеро, тржница у Суботици, одлична пецива, балкански кулинарски специјалитети, рибља чарда у Бездану. Да се може без препрека наћи запослење, учити, изградити друштвене односе са становништвом са друге стране границе.
У протеклих десет година прелазак границе између Мађарске и Србије је знатно побољшан. Отворени су прелази Ашотхалом–Бачки Виногради, Ђурић–Растина, Кибекхаза–Рабе и Реске 2. Истина, они су само преко дана отворени, а неки су због епидемије привремено затворени – ипак су створили услове за брз и једноставан прелазак границе. Уколико се прелаз између Сантова и Бачког Брега обнови и оспособи за пропуштање теретног саобраћаја, односно реконструишу магистрални пут који повезује Бају и Сомбор, отклониће се главне кочнице преласка границе друмским путем.
Истовремено, друмски саобраћај више загађује животну средину и несигурнији је од железничког. Истина, пруга Сегедин – Суботица – Баја прелази преко две земље, али ће отворити низ могућности у путничком саобраћају. Унутар Мађарске у не тако далекој будућности може да се врати железнички саобраћај од Сегедина до Печуја – неће се морати обилазницом преко Будимпеште. У теретном саобраћају ће се приближити сну од давнина: реконструкцији железничке пруге Констанца – Ријека, проширењу европских саобраћајних коридора на ово подручје. А унутар тога, спајање две велике реке Тисе и Дунава – које тренутно нису баш најбоље искоришћене за транспорт. Железница има велику носивост, могуће је постићи брзину од 160 километара на сат – постоје добре шансе да се деоница Сегедин – Домбовар касније прогласи коридором ТЕN-Т. Од Домбовара у правцу хрватске границе једна краћа деоница ће морати да се обнови.
Када ће бити завршена пруга Суботица – Бачалмаш – Баја? Сигурно не можемо да тврдимо, али вреди напоменути да ће деоница између Сегедина и Суботице бити довршена у пролеће 2022. године, седам година након што је издата грађевинска дозвола. За деоницу Суботица –Баја је 2020. године прибављена дозвола – ако на то додамо седам година, опрезно можемо да кажемо датум.
Шта улази у следећи буџетски период Европске уније? Естер Чокаши ни то не може са сигурношћу да каже, а оно што би и она веома волела: да се настави ревитализација јужне пруге и њена припрема на линији Сегедин – Кикинда – Темишвар. То је био стари путни правац Ориент Експреса, то је најбоља варијанта трасе и она би помогла да се открију периферна подручја у Банату стиснута уз границу Србије и Румуније.
