Стручњаци из области здравства пограничног подручја тромеђе Холандије, Немачке и Белије  Еврорегије Меза-Рајна и пограничног подручја Мађарске, Румуније и Србије  Еврорегије ДунавКришМоришТиса (ДКМТ), одржали су радионицу 23. августа у Сегедину. Поред Мезе и Рајне, још од почетка 90-их година развија се погранична сарадња у области здравства.

Задатке у области лечења и јавног здравља координира посебна међународна организација „euPrevent.“ Директорка организације Бригите ван дер Занден је на конференцији за штампу у паузи радионице формулисала овај проблем у смислу да прекогранична здравствена сарадња није питање избора, већ неминовност. Ако из суседне земље брже стижу кола хитне помоћи, ако то тамо функционише а овде не, онда морамо да пређемо преко границе. Еврорегија Меза-Рајна већ од циклуса програмирања Европске уније између 2007. и 2013. године служи експертима ДКМТ за пример, као извор добре праксе. Директорка Агенције за еврорегионални развој Непрофитног јавног друштва ДОО Естер Ана Чокаши подсетила нас је да је у том периоду у жупанијама Чонград, Тимиш и Арад здравство битно унапређено уз подршку Европске уније која је намењена пограничној сарадњи, а која износи 15 милиона евра. У периоду од 2014. до 2020. године на обе стране границе Мађарске и Румуније у осам жупанија омогућено је унапређење здравства од помоћи у износу од 57 милиона евра.

Бригите ван дер Занден је навела конкретан пример неминовности и користи од прекограничне сарадње. У Холандији су Мастрихт и велика универзитетска клиника града веома близу границе, па ће кола хитне помоћи на белгијску страну пре стићи из Холандије него из сопствене земље. Због тога је успостављена сарадња – повређени и болесни са домаћим осигурањем могу да буду збринути и у суседној земљи.

Холандија има једну избочину у облику кобасице између Белгије и Немачке, па се холандским ваздухопловним спасиоцима не исплати да због малобројног становништва држе хеликоптере. Због тога немачка ваздухопловна хитна служба брине и о Холанђанима. По потреби их возе или у Ахен у Немачкој или у Мастрихт у Холандији. Зилке Там Кањ, сарадница EPECS-а (међународна организација за права болесника), истакла je да прекогранична здравствена сарадња постоји због пацијената. Важно је упознати се са системом, са очекивањима и правима како би обе стране могле да изнесу своја искуства и потенцијалне потребе. Она је оценила да је велики успех што ће се и у Немачкој увести скрининг рака дојке, јер су због те услуге жене из Немачке масовно одлазиле у Холандију.

Франческо Замбон, председник регионалне организације Светске здравствене организације (WHO) дошао је да учи у Сегедину. Као што је изнео, жели да се упозна са добрим регионалним праксама и да њима упозна не само чланице Европске уније, већ и шире. Треба глобално размишљати, а локално деловати.