Након „100 година самоће“, Кибекхаза је 2019. године престала да буде „село-врећа“. Трианонским споразумом је село одсечено од суседа, Беба Веке је припала Румунији, а Мајдан Југославији. У детињству је Роберт Молнар често гледао преко границе. Кибекхаза није било неко развијено место, међутим, у атару Беба Веке су за време жетве радили неки смешни комбајни налик на парне машине. Када је пре оснивања Еврорегионалне сарадње ДКМТ, 1997. године за један викенд први пут отворена граница код споменика Triplex Confinium на тромеђи, тадашњи политичар у странци малих поседника, који је тада живео у Будимпешти, са мајком је прешао у Беба Веке. Још се сећа да му је мајка рекла да је Беба Веке налик на Кибекхазу 1950-их година. Као градоначелник је рано покушао издејствовати да се отвори гранични прелаз између Мађарске и Румуније. Савет Жупаније Тимиш и Самоуправа Кибекхазе су израдили пројекат да се два села споје путем. Међутим, гранични прелаз је захтевао одлуку са врха, али је за то недостајала политичка воља. После је 2019. године у правцу Рабе, на мађарско-српској граници изграђен прелаз. Током летњих викенда и на овом прелазу се чека сат, али се прелази. Надајмо се да ће ускоро и ка Беба Веке бити слободан пут – не очекује се изградња граничног прелаза између Мађарске и Румуније, већ ће напокон друмске границе Румуније ући у Шенгенску зону. Беба Веке се, као и цела Румунија, након придруживања Европској унији, снажно развијала. Овој регији много значи и скоро тродеценијско функционисање Европске уније, реализација трансграничних пројеката, као и могућност да се потребе формулишу. Беба Веке такође има већ дуже време изврсног градоначелника – Јоана Боханцуа. Рабе и Мајдан већ немају ту срећу. Србији је историја 21. века донела лошију судбину, локалне самоуправе имају мање шанси, поред тога, места уз мађарску границу је тешко погодила опсада миграната на граничну ограду. Ипак се састају са суседима из Србије, на данима села су увек присутни, финансира се тамошњи наступ мађарских оркестара. Роберт Молнар је убеђен да је место јаче уколико је живот заједнице шаренији и разноврснији. Вредност је да свако може да изнесе своје мишљење, може да се залаже за остваривање својих идеја. Док је – за два и по мандата Самоуправе – сређено основно функционисање села, из Сегедина су млади почели да се исељавају у Кибекхазу. Просечна старост је сада опала на 38 година. Кибекхаза је постала лепо, тихо насеље у агломерацији по мери човека – сустигла је она места у околини великог града где је много раније почело исељавање и развој. Роберт Молнар напомиње: истина је да је место доживело низ промена, због граничног прелаза је значајан транзитни саобраћај, али пут који води у село за 22 године нисмо успели да обновимо.

Роберт Молнар је 22 године радио скоро са истом скупштином општине са којом је започео. На почетку су говорили да не желе да буду само челници оних који их воле, већ и оних који их не воле. Одлучили су и испунили обећање да ће у својим одлукама избегавати сваку пристрасност, ником неће проузроковати незакониту предност или неповољност. Хтели су и постигли су да Кибекхаза постане село које се може волети и које одише љубављу. Руководилац у одласку се све до данас живо сећа једне трагедије. Био је градоначелник почетник када је за Дан пензионера једној баки у његовој близини позлило и она је за неколико минута преминула на његовим рукама. Он сам је морао да саопшти вест породици. Са супругом која му је увек била партнер и помагач, тада су први пут формулисали да ће Самоуправа узалуд градити школу, забавиште, капелу, било шта, све ово не вреди уколико се не бави људима. Од тада сваке године троше више стотине хиљада форинти на скрининге локалног становништва, никога не препуштају судбини. Али, ако је тако, зашто се није кандидовао у шестом мандату? Јер руководилац, осим што треба да зна почети, треба да зна и довршити – одговара Роберт Молнар. Чланови Скупштине са којим су све то изнели за дуге 22 године, имају око седамдесет година, уморили су се. Још 2019. године су размишљали о повлачењу, али су ипак у последњем мандату довршили радове у току. „Заједно смо почели, заједно ћемо и довршити и вратити мандате селу којима смо тако дуго били почаствовани.“