Међу вредним женама „Прела“ је и Светлана Главашки, која је свој кухињски простор претворила у праву малу радионицу за израду платнених маски. Своје слободно време користи управо за шиваћом машином, и каже да је овај посао испуњава, поготово у оваквим временима.
— Не знам коју бих паметнију сврху имала сада, осим да радим то што и иначе радим, што ми је хоби. Направила сам око 200 маски, које делимо у супруговој радњи, сматрамо да је то наша дужност сада у овом времену. Преподне од 7 до 12 сати кројимо и шијемо, и послеподне исто тако, од пет сати па некад и до поноћи.
Маске за вишекратну употребу могуће је направити од памучних материјала, шифона, пуплина, који су задовољавајуће густине и које је могуће искувати како би се одржавала хигијена и дезинфекција маски.
Први контингент поделиле су фолклорашима из „Ђидовог“ првог ансамбла. Њих двадесетак се дан након проглашења ванредног стања прикључило мобилном тиму Штаба за ванредне ситуације општине Бечеј, који грађанима старијим од 65 година, болесним и немоћним доставља намирнице и лекове.
Светлана Секулић, председница Управног одбора Културно-уметничког друштва напомиње да маске, осим волонтерима, деле и сваком ко им се обрати. Уколико немају у том тренутку готових маски, брзо се организују и сашију додатне количине, како би опскрбиле оне којима су потребне.
Ове вредне и хумане Бечејке истичу да шивење маски није захтевно, довољни су и обична игла и конац, с тим да је, уколико се шију веће количине, 50-60 маски, неопходна помоћ у кројењу, прављењу фалти, шивењу...
Светлана има помоћ синовљеве девојке Стефаније. Поред класичних, њих две праве и двослојне маске, дупло шивене, које садрже и џеп предвиђен за стављање марамице натопљене дезинфекционим средством.
Стефанија припрема мустре за маске, прави фалте, сече траке за везивање... Каже да јој није тешко, а када се ради у друштву, онда је и брже и лепше. Она је и члан мобилног тима и обилази неколико породица које снабдева основним животним намирницама и свим оним што им је неопходно.
Ових дана радно је и у породичној кући Сретеновић. Нада, која иначе припада пензионерској групи „Ђида“, предано израђује заштитне маске. Како нам је рекла, опскрбила је свој комшилук и волонтере. До сада је направила преко стотину вишекратних маски, које могу да се пребришу алкохолом са стране која пријања уз лице или да се оперу сапуном и водом и осуше тако што се ставе између два пешкира и онда су поново спремне за употребу.
Паралелно са заштитним маскама, чланице секције „Прело“ израђују народне ношње за потребе КУД „Ђидо“, јер бечејски ансамбл очекује велики концерт и прослава четири деценије постојања.
Истичу да желе овај период ванредног стања проведу што квалитетније и корисније, такође и креативно, па се, ради забаве, помало и такмиче која ће бити боља. Кажу да им не недостаје воље, али им фали материјала, посебно траке и гуме, које служе да се маске окаче на лице или завежу. Људи добре воље им помажу, донирајући платно, а заузврат не траже ништа, евентуално да им направе једну, две маске.
