Чувајмо се Медведа! Нисмо их нахранили, па да не угризу неког! – викао је мајстор церемоније са позорнице, додавши: боље да им ставимо паре у решето, онда не дирају, за то ће купити лизалице.
Поворка са обе стране - из правца Доњег града, односно Бајасентиштвана је готово истовремено стигла испред градске куће: на Трг светог тројства. Два оркестра, Тамбурашки оркестра Бачка из Гаре, односно Оркестар Чабар из Горњег Светог Ивана дошла су коњском запрегом. Људи који су их на тргу чекали и новопридошли формирали су круг, а два оркестра су ујединила снаге и кренуло је коло. Сви су се придружили, млади и стари, као некада, многи су играли у ношњи или у неком карневалском костиму.
У оквирној причи терања зиме темељ забаве су четири карактеристична лика. Медвед на ланцима који игра, источњачки обучен Бошњак - мечкар, Дидак који представља старца, деду, али је овде и чаробњак који прави масне шале, као и Батинаш који покушава да обузда Медведа и Дидака - четири су главна актера. Међу Буњевцима је обичај маскараде за терање зиме постојао већ у 18. веку, ликове су понели из „прапостојбине“, са територије данашње Босне и Херцеговине.
Неко време је лик Бошњака - мечкара била позната фигура у градовима Аустроугарске монархије. Вероватно одатле потиче и прича: Медвед и Дидак симболизују зиму коју желе да протерају, а Батинаш је симбол пролећа које доноси младу природу. Када музика утихне, Медведи се сруше мртви, а Батинаши отерају са трга Дидака који се удвара младим женама, а време га је прегазило.
Маскаре су увек биле заједнички културни догађај вишенационалног града. Градоначелница Клара Њирати је у својој поздравној речи рекла да културном животу Баје свака национална мањина додаје своју културу. Челници града се надају да фестивал јача зимски туризам, јер гости осим из Мађарске, у све већем броју долазе и изван граница.
Ове године је по први пут фестивал трајао два дана. На великој позорници су се смењивали оркестри – чувари традиције, који су поред музицирања говорили о музици. На пример, коначно смо сазнали од руководиоца печујског оркестра Мишина зашто се каже да двe гајде не могу да стану у једну чарду. Због тога што се гајде лако раштимују и лоше звучи када се не оглашавају исто.
Празник чувања традиције је допуњен и елементима проштења и дана села: било је аутомобилића и великог точка, стрељане, адреналинске љуљашке, као и јела и пића. Кухиња Буњевачког културног института је такође била присутна. Продавале су се кроштуле, овчији перкелт из котлића, пљескавице, али обједињавањем традиције и моде streetfoodа и суџук – кобасице од овчијег меса увијене у питу.
