21.12.2022.

Кадарка, не гуркај ме!

Наш регион

Ово је натпис на украшеној чутури, која је један од најдрагоценијих комада међу материјалним успоменама које је о кадарки прикупио историчар културе и етнограф Ласло Мод. У оквиру пројекта ЕдуВајн (EduWine), који је реализован у оквиру мађарско-српске прекограничне сарадње и подржан од стране Европске уније, у Сегедину је организован Салон Кадарке у комбинацији са професионалном презентацијом, дегустацијом и обиласком града.

Article image
21.12.2022.

У Сегедину, у специјализованој радњи ланца Борхало (Borháló) у Гутенберговој улици, винари са Велике јужне равнице и Војводине представили су своја вина сорте кадарка. У Салону Кадарка могло се дегустирати 11 вина сорте кадарка: розе, шилер и црна. Марта Молнар-Мајор, директорка продавнице, представила је учеснике, а Естер Чокаши, шеф развојне агенције ДКМТ еврорегије, представила је главне аспирације пројекта подршке мађарско-српској сарадњи виноградара. Међу њима је истакнута сарадња у средњем и високом образовању, узајамне студијске посете ђака и студената за размену искуства и метода стручног образовања. Није случајно што је водећи партнер пројекта приватни универзитет EDUCONS са седиштем у Сремској Каменици, који у региону Југоисточне Европе покушава да обучи менаџере и интелектуалце који могу да послују у оквиру тржишне економије и владавине права на комплексан и практичан начин, у оквиру директне и онлајн наставе. Историчар културе и етнограф-истраживач Ласло Мод одржао је у Салону Кадарка презентацију о скоро петсто година старој историји кадарке, као и материјалном и културном окружењу у вези са њом. Присетио се многих познатих стихова, песама, кабареа из 20. века које се и данас могу погледати на Јутјубу, а које се везују за кадарку. Иако је мало материјалних успомена преживело, једна од најлепших је чутура намењена као поклон, на којој је њен израђивач написао: Кадарка, не гуркај ме! Кадарку су у Мађарску донели Срби бежећи на север за време турске владавине, где су је касније преузели и вековима узгајали Мађари и Шваби који су се населили у опустошеним крајевима. Кадарка није случајно постала популарна: руковање и грожђем и вином било је изузетно једноставно. На Алфелду сиромашном дрветом били су срећни што му није потребан систем потпоре, а ферментација је била лака у кац бурету, које се сужавало нагоре и подсећало на високу каду. Вино се лако пило чак и без пресовања, декантирања или бистрења.

Ласло Мод је испричао да је статуа светог Орбана, који је заштитник грожђа, подигнута и у винском региону Чонград. Цвеће су му доносили ако је грожђе добро родило, али ако је берба била лоша, дешавало се да се суви ластари везивали за полеђину статуе и палили их. Симболична је и изрека да се „пред сваким чокотом мора поклонити“, пошто су ластари, када су порасли, морали да се повежу. У време бербе, поново су се сагињали до сваког чокота - мада када се гроздови лепо накупљали у посудама, све су се радије сагињали.

Најлепши гроздови кадарке, која иначе касно сазрева, конзумирали су се као стоно грожђе. Виноградарева жена би ишла пред берачима и бирала најбоље гроздове. Овим гроздовима су награђивани помагачи у берби, познаници којима су ову помоћ узвраћали у њиховим бербама. Невена Ђокић и Немања Бркљача, представници универзитета EDUCONS, одговорили су на наше питање: Кадарка се тренутно производи у само два производна подручја у Србији. Имају и виноградарску обуку у средњој стручној школи, а на факултету школују инжењере на техничко-технолошком факултету. Смер је популаран, многи млади су заинтересовани за њега.

О охрабрујућим резултатима за наш портал говорио је Кристијан Јухас, који је представљао винарију Тонковић из Бачких Винограда. Производе само кадарку, а од ње праве четири врсте вина: бело, розе и две врсте црног. Њихова „Фантазија“ и „Рапсодија“ су назване по Ференцу Листу. Такође су обновили обичај великог композитора који је сваке године папи слао од најбољег вина.

Развили су технологију којом могу да заштите грожђе. У време цветања сви листови се скидају, што подстиче биљку да производи мање гроздове. На овај начин није потребно вршити селекцију гроздова, бобице су мање, не додирују се, светлост добро допире до њих и мала је шанса за појаву сиве трулежи.

У винарији Тонковић и производња кадарке је економична. Ако се њихова необична технологија прихвати и у ширем кругу, она може да подигне ову историјску сорту која се сад производи са губитком, до успешних, профитабилних сорти међу престижним винима на тржишту.