Колико села, толико прича. Варијације тешке прошлости и лакше садашњости. Хелвеција је настала услед епидемије филоксерe која је уништила брдске плантаже грожђа. Године 1892. наставник учитељске школе Едуард Вебер, који је из Швајцарске дошао у Балатнофиред, купио је од града Кечкемета 2000 јутара земље. Насељавањем сто пет мађарских и немачких породица створио је виноградарску колонију – на песку не може да опстаје жилождера (филоксера), расад опстаје и везује еолски песак.
На све то подсетио је Карољ Балог, градоначелник општине на изложби хортикултуре и хране у организацији Удружења за развој микро регије Златни песак. На изложби је своје производе излагало шеснаест места из микро регије и представљало се на вашару опраштања од лета Недеље Кечкемета.
Хелвеција има два насеља – једно од другог удаљена су три километра. Половина становништва ионако живи по салашима – али у једно од тих насеља долазе у продавницу, школу, код лекара и у апотеку. Хелвечани више не живе искључиво од пољопривреде. Гаје јабуке, шљиве, грожђе, кајсије, бундеве, лук, диње, производе мед и лаванду – али код њих се населила фабрика у Мађарској шпанске Групе Антолин, произвођач унутрашњих оплата за кола. Ова мултинационална компанија, која по свету запошљава двадесет осам хиљада људи, повезана је са Фабриком Мерцедес, а због близине аутопута, све више нових предузећа такође долази у Хелвецију.
Док у Хелвецији наглашавају да су они везали еолски песак, у Филепхази која се издвојила из Филепсалаша, поносни су што се код њих још могу видети покретне хумке Кишкуншага. Градоначелница Чила Нађ Балог је изнела да су на овом природном чуду градили јак еко-туризам са локацијама као што је Шумска школа Сунчац или Едукативна стаза Гороцвет. Alkanna tinctoria је цвет травњака на пешчарама, а боју добијену из његовог корена користи козметичка индустрија.
У Кунсалашу такође постоје предузећа која имају значај за целу земљу: Друштво Млин Јулија – једно је од највећих млинова Мађарске, као и Друштво пекарске индустрије П и П, Винарија и вински посед Пољак. Има много пољопривредних произвођача, мајстора, услужних делатности. Незапосленост је непозната. Највећа манифестација и туристичка атракција села је Празник жетелаца Кунсалаша. У области туризма доста се сарађује са околним општинама – рекао је градоначелник Роланд Алмаши. У септембру ће са местима Орговањ и Филепјакаб заједнички учествовати на серији манифестација Ноћ села.
У периоду од 22. до 26. августа су се сваке вечери представила два-три места на Главном тргу у Кечкемету. Сви су приредили кратак културни програм – обично су наступала деца и млади, јер ова места имају доста и деце и омладине. Тимеа Чиха Тренчењи, менаџерка за културу, сматра да треба организовати догађаје за очување и стварање вредности како би културне заједнице оснажиле и имале прилику да се представе. Да се покуша вратити континуитет културе: да се на основу навода још живих старих људи сашије већ заборављена локална ношња, да се изводе овдашње народне песме и игре са варијантом текста и корака из места.
Део културе је и традиционална кухиња. Свако место је нудило своје карактеристично јело уз мали додатак културе: Хелвеција - паприкаш од буткица са кромпиром уз летње краставце, Кунсалаш је нудио шламбуц, а Филепхаза „чусу“ са сиром. Саопштили су да је за ово последње употребљено домаће тесто предузетника Шандора Молнара, а домаћу димљену сланиницу за пржење је спремио Золтан Молнар.
