Погранично подручје Мађарске, Румуније и Србије је од јесени 1997. године, од оснивања Еврорегије ДКМТ, доживело велике промене. Мађарска и Румунија су примљене у чланство Европске уније и НАТО, Србија је постала самостална држава, о њеном пријему у Европску унију су у току преговори. На челу жупанија и Војводине, учесника у прекограничној сарадњи, мењали су се руководиоци, али заједнички циљ није, заједнички рад је настављен.

Директорка Развојне агенције Еврорегије ДКМТ Естер Чокаши је на свечаној седници Скупштине приказала кратак филм који је подсетио на најважније заједничке резултате у протеклом периоду од оснивања. Прва свечана отварања границе на тромеђи, све боље међусобно упознавање прилика, заједничке планове. Тројезични заједнички радијски програм На таласима Европе, такође тројезични часопис ЕуроТрио, отварање сталног граничног прелаза Кишзомбор-Чанад. Била је успешна прича о сарадњи у области заштите од катастрофа, бројни програми којима је додељена подршка на конкурсима ИПА и ИНТЕРРЕГ. Током сарадње су уочени најважнији проблеми због постојања граница, пре свега мањкавости саобраћајне инфраструктуре. Друмске везе могу да се унапреде у више етапа, појединачно за мање износе. И на крају четврт века остаје стратешки циљ: враћање железничког саобраћаја преко граница у овој широкој геоекономској области.

На јединствен начин међу сличним развојним организацијама, Еврорегија ДКМТ је наручила пројекат за издавање дозволе за ревитализацију железничке пруге Сегедин-Суботица-Баја. Није се одустало од тога да ће се једног дана опет успоставити железничка веза на прузи између Сегедина-Кикинде и Темишвара. Поред више успешних здравствених развојних програма, зацртани су даљи циљеви да службе хитне помоћи и цивилне заштите, по потреби, међусобно помажу и спасавају људе. Следеће године ће почети два нова заједничка посла у такозваном програму Решење Б. Они ће, према заједничкој иницијативи и уз подршку Асоцијације европских пограничних регија (AEBR) и Европске комисије, служити унапређењу служби хитне помоћи, односно прекограничног система сарадње у области здравствене заштите. Најпре ће подручно независни експерти испитати правне и институционалне препреке које спутавају такву ефикасну кооперацију. О раду двадесетпетогодишње организације је говорио Алин Ница, председник Савета Жупаније Тимиш, Игор Мировић, председник Покрајинске владе Војводине, Ласло Ридег, председник Самоуправе Жупаније Бач-Кишкун и Марчел Болош, румунски министар за инвестиције и европске пројекте. Домаћини у Араду су у оквиру свечане Скупштине извели атрактиван културни програм. Били су позвани и некадашњи оснивачи, од којих су се одазвали Виорел Коифан, некадашњи председник Савета Жупаније Тимиш и Иван Дан, некадашњи председник Савета Жупаније Арад. На крају седнице Скупштине, председник Покрајинске владе Игор Мировић је предао председавање председнику Савета Жупаније Арад Јустину Чонки.