„Ветрењача је од свог подизања била доминантан симбол села, па бисмо желели да јој вратимо ту улогу“ – каже Силард Вереш, градоначелник места са две хиљаде житеља Горњег Св. Ивана који се налази једва двадесет километара од Баје. Када је тачно оригинална ветрењача подигнута, не зна се поуздано, али је почетком 20. века свакако била је у власништву породице Нађ Торма. Последњи тесар-млинар места био је Винце Нађ Торма, а његов син Тивадар – кога су мештани познавали као чика Тиби, 1950-их година је у згради држао само општинску крупару, у којој је енергију ветра надоместио моторни погон.
Према причи градоначелника, због конструкцијских „особености“ испод зграде без озбиљних темеља, сазидане од черпића, накнадно је дограђен подрум, па је било само питање времена када ће се ветрењача урушити. За то су биле довољне две натпросечно кишне године – 2005. и 2010. На крају је од породице рушевине откупила Самоуправа.
„Обнову смо почели да планирамо 2015. године. Органи за изградњу приликом првог усаглашавања нису ни узели за озбиљно да желимо млин који ради, нису имали визију поступка. На крају су нам веома много помагали“ – оживљава успомене Силард Вереш и додаје да су пројекат поднели 2016. године за ТОП подршку Европске уније коју координира Самоуправа Жупаније Бач-Кишкун. Добили су двеста четрнаест милиона форинти, међутим, одлука о пројекту је донета тек 2018. године, а тада су већ цене грађевинског материјала значајно порасле.
„Требала је несебична сарадња одличних стручњака да се од износа потпоре изгради ветрењача. Само статичко планирање је захтевало скоро научни рад, јер је конструкција крила са покретним кровом тешка четрдесет метричких центи, а зграда то мора да држи приликом покрета“ – каже градоначелник и наглашава да су свакако хтели да створе објекат у функцији, а за то су им била потребна решења модерне архитектуре. Додао је да су у периоду пројектовања посетили све ветрењаче у земљи које у принципу могу да раде, али из разноразних разлога ни једну нису могли да покрену.
„Ако све буде ишло како треба, код нас ће се десити чудо у року од неколико недеља и ветрењача ће прорадити. У овоме несумњиве заслуге има научник машина из Георгиенија, др Ласло Мартон, градитељ брод-млина у Баји. Тешко да од њега има озбиљнијег стручњака што се млинова тиче, и поред тога што је изведба ветрењаче у погону и за њега била професионални изазов.
Силард Вереш сматра да ће ветрењача имати међународни туристички значај, па већ планирају да у оквиру интеррегионалног пројекта покрену стручну и културну сарадњу са војвођанским партнерима. У згради – која је у средини погодна за породице – уредиће се и интерактивни изложбени простор који ће одговарати и за едукативне сврхе, а њеном коришћењу ће много допринети то што поред места пролази бициклистичка стаза изграђена између Сегедина и Баје.
