Да ли сте већ чули буњевачку химну? У срце је дирнуло и дало наду како ју је Тамара Бабић у пратњи Тамбурашког оркестра Атиле Чураија отпевала. Поред Римокатоличке парохијске цркве, старији Буњевци и Буњевке су надахнуто певали с њом заједно. Овим је, као и полагањем венца на споменик Ивану Антуновићу, 24. јуна почео Дан Буњеваца у Баји. Помоћник бискупа калочанског Иван Антуновић, рођен је 1815. године у буњевачкој породици у месту Кунбаја. Његова каријера у Римокатоличкој цркви је постигла врхунац у другој половини 19. века. Поред тога, бавио се и историјом етничке групе Буњеваца, њиховим језиком и културом. Његово главно дело „Дисертација о Подунавским и Потиским Буњевцима и Шокцима“ објављено је 1882. године. У Буњевачкој кухињи и друштвеном простору Златно јагње одржана је конференција о томе како би Буњевци могли да постану самостална национална мањина која жели да афирмише своја мањинска права у Мађарској, следећи пример Буњеваца у Србији.

Према заговорницима хрватске линије, Буњевци католици су се издвојили из круга Хрвата, тако што су се из Херцеговине, из околине реке Буне, након протеривања Турака преселили у опустошену Бачку, где су живели у околини Баје, Суботице и Сомбора. Њихов језик је један од дијалеката хрватског, а култура коју су понели је хрватска култура. Они пак који износе аргументе за самосталност Буњеваца, тврде да Буњевци нису хрватског, чак ни словенског порекла. Они су припадници аутохтоног становништва Балкана, Илира, првобитно су говорили новолатински језик, а под утицајем Словена који су продирали у балканске просторе Римске империје преузели су словенски језик. А то није био хрватски, већ прастари облик јужнословенског, из којег је настао сопствени језик сваке етничке групе. То значи да буњевачки није дијалекат, посебно не хрватског језика, већ исто тако самосталан језик као српски, хрватски или бошњачки. У процесу интегрисања нације, покренутог у Републици Хрватској која је стекла самосталност 1991. године, настојања су била да се у хрватски језик и културу интегришу и Хрвати који живе изван граница земље. Хрватска држава даје значајну подршку цивилним организацијама Хрвата у Мађарској за организовање културних догађаја, рад група за очување традиције, а истовремено се од њих очекује да истичу хрватски идентитет.