На столу испред жирија гомилала су се такмичарска дела. Већина такмичара је петлову кресту користила за украшавање послужења. На више места су се поред мушког украса налазили и тестиси, а председник жирија Јанош Барат каже да бели бубрези нису толико омиљени због укуса, већ због тога што их нема превише.
Ствар је субјективне одлуке који је од више десетине перкелта најукуснији. Колико кувара, на толико начина се кува петао. На плину је комотније кување, а на отвореној ватри је перкелт укуснији. Већина за прилог служи кнедле или тарану, док су неки служили са страпачком или печуркама. А Роми и перкелт од петла традиционално спремају са купусом и коленицом.
Није небитно како се јело служи. Послужење мора бити такво да се једе и очима. На осликаном порцеланском тањиру петлова глава са великом крестом изгледа лепше него на пластичном послужавнику. Председник жирија је ипак будним оком посматрао софт. Наиме, за перкелт од петла лук се не пржи на уљу, већ на живинској масти. Када софт мало стоји, уље се одваја од масноће са паприком. Истина, немају сви у остави пачју или гушчију маст, али од уља је много погоднија бела сланина од мангулице.
Такмичење кувања петла се у Кишкундорожми већ деценијама одржава на Фарагов дан, на Тргу Фараго. Бела Фараго је био последњи млинар ветрењаче: тај млин је инспирисао Пишту Данкоа да напише познату песму која почиње речима: „Не дува ветар, не окреће се ветрењача у Дорожми...“ – чули смо од Гезе Хајдуа, директора Дома културе „Шандор Петефи“. За ову прилику месне заједнице позивају госте, сместе се на дечјем игралишту, кувају петлове, једу, пију и играју све до зоре у недељу.
Петлове набавља Дом културе – организатор: заједницама се додељује десет килограма на петоро људи. Остало је већ њихова ствар: кувају, једу, заједно су, труде се да надгласају бучну музику. Када је петао стар, а испод котлића се ложе дрва, није извесно да ли ће до почетка оцењивања жирија месо омекшати. А неће ни сви показати жирију своја дела, негде је право супруге да прва проба петлову кресту.
Иако је ветрењача симбол Дорожме, већ деценијама јој се нису окретала крила, чак се десило да се и уруши. Последњи пут су се крила сломила 2016. године због сопствене тежине. Ове године је за Дан Фараго обновљена за 6,8 милиона форинти. Тендер је добио млинар из места Орфи, а о његовим идејама су расправљали локални познаваоци ветрењаче. У суботу пре подне се још лепо окретала, међутим, на свечаном отварању јој се сломио дрвени точак којим може да се окрене у правцу ветра, тако да пред публиком нису успели да га демонстрирају. Млинар Јожеф Молнар је сигуран да ће након неколико нових поправки, када ветар дува брзином од десет до петнаест километара, млин поново да меље.
Тако је за прославу отворен расхлађени шампањац, окупљени су њиме почашћени и у пратњи локалног оркестра заједно отпевали "Не дува ветар, не окреће се млин у Дорожми".
