-Зашто је тако да су сви тренери без изузетка из Мађарске, а сви слушаоци из Војводине? – питали смо Гергељ Барнабаша, пројект менаџера овог подухвата којег подржава програм прекограничне сарадње SocioAgro Interreg – IPA Мађарска-Србија, у Сегедину, у Католичкој кући где је приређена конференција о овом подухвату. Одговорио је: јасно је да је Мађарска, у великој мери због свог чланства у Европској унији, испред Србије у ефикасној производњи воћа и поврћа и приступу тржишту.

Ова иницијатива је потекла од Фондације Поверело којом управља Фрањевачки ред. (Поверело и Католичка кућа Кфт из Сегедина су два корисника подршке од 222 хиљада и 500 евра.) Под управом фрањевачког монаха Хармат Кароља у бројним насељима по Србији функционишу мреже Лурко-кућа као центри за заштиту деце. Већина деце је доспела у тешку ситуацију, јер су им родитељи остали без посла, једва имају приходе, за промену, покретање сопственог бизниса нису сами способни. Односно, деци би се могло помоћи тако ако се помогне родитељима да се под данашњим условима врате у свет рада.

Дрљан је мало село које се налази на 15 километара од Бечеја. Већина становиштва говори мађарски као својим матерњим језиком, многи од њих су радили у пољопривредном комбинату ПИК Бечеј. Били су обични радници, током приватизације они су постали први вишак радне снаге, делом због тога што њихове послове могле су да обављају машине, делом због тога што послодавци нису желели да им плате трошкове превоза до посла.

Према речима Гергељ Барнабаша ови људи знају и желе да раде. Заправо умеју да гаје и поврће, јер то су радили деценијама. Али пошто им је увек неко говорио да тог дана треба прскати или скидати заперке, никада нису били самостални. Због тога су доспели у веома тешку ситуацију када су остали без посла. Не умеју да схвате своје вредности и могућности које им оне пружају. Њима нису потребна знања само о савременој пољопривреди и познавању тржишта, неопходна им је и ментална снага: да су способни делом самостално, односно у великој мери заједничким снагама да се пробију из ове тешке ситуације. У овом селу се постављају фолије за интензивну пољопривреду, у њима ће, уз подршку мађарских стручних тренера, методом learning by doing гајити поврће.

Одлазиће у стручне посете баштованима који гаје поврће под фолијом у Морахалому и у Домасеку. У програм ће се укључити и сегедински Floratom Kft и Árpád Agrár Zrt. из Сентеша – највећи пластенички произвођачи и интегратори на Великој јужној равници. Са војвођанске стране им је партнер зрењанински Császárkert Kft., који је учествовао у подизању фолија и откупиће им производе.

Касније ће и на пола јутра земље у баштама својих кућа моћи да подижу фолије. Да би имали одговарајући приступ, одржаване су обуке за развој компетенција и вештина, односно, организатори су се трудили да од учесника пројекта створе заједницу. Социјални педагог госпођа Петрекович, Сарваш Јудит, је испричала: да би учесници стекли самопоуздање, мора им се помоћи да открију сопствене вредности, своје јаке стране. Да би функционисали као заједница, морају се упознати, морају имати храбрости да се отворе једни пред другима. „Узгредни производ” ових окупљања је била и једна изложба дивних рукотворина учесника.

Зашто је Католичка кућа организатор програма? Делом због тога што је она у вези са идејним творцем Фондацијом Поверело Фрањевачког реда. Отац Конде Лајош, свештених сегединске Заветне цркве сматра да католичка црква мора да се обрати и друштвеним слојевима који су тренутно даље од ње, а то може да успе само онда ако им се пружа помоћ у решавању њихових најважнијих проблема.