Од средине децембра у луци Баја је у приправности шест ледоломаца. Њихов задатак је разбијање леда уколико се река заледи на деоници oд Дунафелдвара до Вуковара, како би се обезбедило кретање санти и спречило њихово нагомилавање, а тиме и онемогућавало стварање ледене поплаве.
И поред тога што прогнозе за средину јануара предвиђају трајније мразеве, за сада вероватно неће бити толико хладно да се реке заледе. Хидролошки стручњаци сматрају да треба да буде најмање минус 5 степени током једанаест дана како би се у садашњим околностима Дунав заледио. Наиме, корито је услед регулисања реке дубље, пречишћене отпадне воде које се уливају стално је загревају, а Нуклеарна електрана у Пакшу такође значајно повећава температуру воде.
У Мађарској је цела површина воде Дунава била последњи пут залеђена 1963. године – међутим, делимичног залеђивања је било више пута. У последњој деценији се то десило почетком 2012. и 2017. године. Будући да је корито реке Тисе на највише места плиће, а и водостај је често низак, мања река се лакше заледи. У фебруару 2017. године овде је много тежу ситуацију проузроковала ледена поплава – међутим, катастрофа је помоћу ледоломаца успешно избегнута.
Ледена поплава може да изазове изузетно разарање. Године 1838. скоро половину кућа Пеште и Будима уништила је поплава коју је проузроковао нагомилан лед у реци од Беча до Будима. У марту 1956. године је у региону Баје и Мохача харала поплава која је настала због нагомиланог леда. Баријере леда су покушали да разбију експлозијама, чак и гранатирањем – али без резултата.
Након поплаве 1956. године је донета одлука да треба ставити у погон бродове ледоломце за спречавање нагомилавања леда и обезбедити кретање санти леда. То су специјални бродови тегљачи који налећу на санте и својом тежином разбијају лед те покрећу њихово кретање. Способни су и за „грување“: појачаном чеоном страном ударају лево и десно и на тај начин могу да разбију чак и веома дебео и нагомилани лед.
Први дунавски ледоломац активиран је 1959. године. Данас су у Мађарској у функцији укупно 22 специјална брода – међу њима има и мањих и већих. Тринаест стражари на Тиси, осам на Дунаву, а један на Балатону. Иако су ретко у употреби, ломљење леда их веома оштећује, због чега је 2019. године целокупна флота ледоломаца обновљена са милијарду форинти.
Србија и Хрватска не поседују ледоломце. Споразум о сарадњи на пограничним водама између Мађарске и Југославије потписан је 1955. године и њиме се на тој деоници уређују послови од заједничког интереса. Најважнији део односи се на отклањање катастрофа – поплава и површинских вода. У нормалним околностима мађарски ледоломци на реци стражаре између Дунафелдвара и Вуковара, а по потреби – као и 2017. године – доспевају и до Београда.
