„Дала ми је чудо у руке“ – причао нам је о томе Шандор Ђенђеши који у Мађарској 2019. године изабран за „Био-произвођача године“. Са супругом су ипак понекад и подређени вредним, лепим, али веома-веома осетљивим и захтевним лековитим био-гљивама.
Шандор Ђенђеши је у младости са оцем производио буковачу. Оцу је то био главни посао, а сину поред другог посла – допуна. Крајем двехиљадитих година је због економске кризе производња буковаче онемогућена, а он је тада изгубио и главни посао. У Филепјакабу има много органских произвођача, саветовали су му да пређе на биолошке методе, тако ће моћи на специјалним пијацама да купцима непосредно продаје робу.
Тада је већ познавао шитаке, гљиве са лековитим дејством, а и гајили су их. Та гљива je аутохтона на Далеком Истоку, а у Мађарској може да се узгаја само вештачки. У природи скоро да се сакрије у пукотинама дрвећа и ствара око себе костур налик на кору дрвета. Када је топло, поменути костур је тврд као камен, а под утицајем паре смекша и пробију се почеци гљива. Приликом узгоја у неприродним условима морају да се репродукују исти услови.
Шитаке је, пре свега, веома фина зачинска гљива. Јапанци је користе у супи, основна је сировина сакеа, може да се једе као перкелт, а Јапанци је деци дају као ми јабуке. Увек су је сматрали лековитом, а протеклих година су објављене клиничке студије које то и научно доказују: тестирана је на 3115 пацијената са тумором плућа и уз званичну онколошку терапију ова гљива је смањила метастазирање канцерогених ћелија, њихову предиспозицију за рецидив.
Тежак је пут лековиту гљиву узгајати биолошким методама. Уопште, каква је разлика? Од чега је био оно што је био? – питамо га. Раније су спутавање размножавања штеточина и конкурентних плесни у тлу постизали великом количином хемикалија. То је напуштено. Хигијеном, са више рада, већом пажњом рађа и овако.
Они лековите гљиве и њихове производе не препоручују уместо лекова и поступака примењених у званичној медицини, већ као допуну терапијама. Сарађују са професором др Золтаном Дињом, истраживачем активних супстанци и рака, који тачно анализира унутрашњи садржај гљива. Због цене био-метода, то што од 25 до 30 процената производа мора да се селектира, не може да се произведе принос као помоћу хемикалија.
Шандор Ђенђеши је израдио методе био-производње и гљиве ганодерме. Гајена је само на Далеком Истоку, али ни тамо не као органска гљива, па су скоро све морали сами да измисле. Било би много и набрајати на шта све утиче повољно ганодерма. Можда је и овде најважније дејство у лечењу рака: велика већина људи који су конзумирали производе са лековитим својствима храстове сјајнице, боље су реаговали на зрачење и хемиотерапију. Али делује повољно и на алергију, аутоимуне болести, тескобе и несаницу.
Ганодерма расте у шумама и у Мађарској, али тренутно је заштићена. У Кини су је сматрали „еликсиром живота“, док код нас нису знали за њена лековита својства, а када је у аранжирању цвећа ушла у моду, сакупљачи су опустошили станишта, тако је постала веома ретка.
Укратко о лављој гљиви: она побољшава здраво функционисање нервног система, јача меморију, детоксикује, затеже кожу, спречава настанак дементности.
Шта је то био производ? Није неминовно то што произвођач каже, већ оно што независна (по могућности, међународна) контролорска организација испита, призна и писмено потврди – када смо били у посети, неочекивано је наишао био-контролор. Поверење може да јача и када се производно место отвара за заинтересоване. Ове гљиве су веома лепе и занимљиве, а Шандор Ђенђеши је одличан водич, таква посета је уживање. Наравно, с тим иде и потенцијална конкуренција: сазнаће тајне производње и покушаће да их и сам реализује. А разлог што од био-гљива неће бити дампинг је то што добит није у сразмери са неминовним радом и дисциплином, да би то масовно привлачило конкуренцију жељну профита.
„Произвођачу гљива године“ стварање производа чини велику радост. У принципу, активне супстанце лековитих гљива би се могле ставити у капсуле – али би дејство било другачије. Лековите гљиве, као и лековите биљке, у целом пробавном систему делују – због тога је то сложеније и ефикасније него када се у организам уноси једино активна супстанца. Самлевене гљиве треба да се претворе у тржишни производ: могу да се комбинују да чоколадом, зеленим чајем, кафом. Треба да се упакују допадљиво, потребан је маркетинг, организовање веб-робне куће, а и неговање личних контаката са купцима.
Шандор Ђенђеши о целој органској производњи каже: ово се неће много проширити, јер када зароби човека, не оставља му ни слободно време, ни викенд, опуштање, мало пецања, а када оде на игранку са супругом, својим главним помaгачем, чим се врате кући одмах морају да гледају гљиве. Али овај посао човека зароби и у позитивном смислу. Много корака и детаља морају сами да смисле. Данас је још веома тешко радити нешто што раније нико није радио – њему је то дато. Или, боље речено, они су се изборили за то.
