Осим електричних аутомобила, брзим корацима напредује и летење помоћу електричне енергије – била је тема једне краће сесије трећег дана у Новом Саду на годишњој скупштини Асоцијације европских пограничних регија (АЕБР). Генерални секретар Асоцијације Мартин Гиљермо-Рамирез је подсетио да цео свет улаже велике напоре трагајући за новим могућностима енергетске модернизације. Електрични аутомобили се развијају јуришним корацима, а иста технологија је присутна и у пловидби и регионалном ваздухопловству.

У пограничној сарадњи мањи авиони и регионални аеродроми могу да заузму истакнуту улогу. У регијама где је раније била недовољно изграђена друмска и железничка инфраструктура, ваздухопловству су потребнe само мање летелице, пилоти који знају да њима управљају и одговарајући локални аеродроми. Све ово може да се реализује јефтиније од изградње саобраћајних праваца који недостају, а управо због тога нису ни израђени јер се никада не би вратила улагања у њих. Регионални ваздушни саобраћај може исто тако да функционише унутар земље као изнад граница, повезујући градове за које су ове везе корисне. Генерални секретар је изнео да је и у Скандинавији у току такав програм, а између Сиетла у Сједињеним Америчким Државама и Ванкувера у Канади редовно су у саобраћају електричне ваздушне линије. Електрични авион није опасан, данас већ није ни много скуп, а биће све повољнији. Не емитује штетне материје. Раздаљина која може да се безбедно прелети у блиској будућности ће се повећати на 400 километара, а број путника на 25-26.

Овакав регионални пројект летења је покренут у Еврорегији Карпати од 2020. године. Тамо се још не размишља о електричним авионима, али и традиционална техника приближава подручја у која се због планинског ланца Карпата веома тешко стиже, чак и из суседства. Директор Међународног аеродрома у Орадеи Михаи Петреску, и сам пилот, као и Натали Носа, председница Асоцијације регионалних развојних институција (ИАРДИ) која ради у Ужгороду, на конференцији су говорили о заједничком пројекту. Еврорегија Карпати окупља погранична подручја Пољске, Словачке, Мађарске, Румуније и Украјине. И поред тога што овај пројекат обухвата само по два аеродрома у Украјини (Ужгород и Берегово) и Румунији (Орадеа и Сату Маре), учествују и установе других земаља: пилоти се образују на Техничком универзитету у Кошицама, а практичну обуку имају на аеродрому у Њиређхази. Михаи Патраску је приказао краткометражни филм о једном од летова у пројекту: са висине су биле задивљујуће непроходне планине Карпата. Четири разна аеродрома су прихватила исти правилник и мапу летења. Као што је Михаи Патраску рекао - авиону је дом аеродром. Ови авиони и пилоти имају четири дома. Мали авиони цртају срце на небу.

Представници пограничних регија често цитирају споразум њиховог савеза да се сањати сме, и многи заједнички снови су се већ остварили. У Украјини је сада највећи сан да буде поново мир, када ће моћи да се посвети више пажње оваквим мирнодопским програмима.