У другој половини 19. века, у доба регулисања река, људи су претворили три милиона јутара плавне земље у плодну ораницу. У овим сушним годинама многи жале за исушеним воденим стаништима, слатинастим ливадама богатим врстама, чак и за светом мочвара, чија су последња острва нестала педесетих година.

У Уједињеним нацијама Алфелд је регистрован као полупустиња. Сматрамо да се због глобалног загревања овај процес наставља, на све већим површинама се исушује тло, мења се живи свет. Због тога смо се изненадили када је на Данима биоградитељства у Новом Сегедину председник Секције за заштиту водних станишта Удружења хидролога Мађарске др Елемер Салма изјавио да се Алфелд неће претворити у пустињу. Све се то може тврдити након што се упознају активности хидрогеолошке конструкције дубинских слојева Карпатског басена.

Дубину Карпатског басена пресецају раседи, а услед притиска спољашњих сила басен се из године у годину смањује. Не много, само за величину једног фудбалског терена, али процес се одвија још одавно. Данас већ знамо да реке нису увек текле тамо где сада теку. Корито су мењале услед утицаја силазних и узлазних померања у дубоким слојевима. Предели, а заједно с њима и живи свет одређеног подручја, у блиској је вези са процесима који се одвијају у дубини. Слатинасте ливаде настају тамо где се у дубини налазе вруће слане воде које избијају ка површини и тамо се мешају са слатком површинском водом. Планински венци Алпа и Карпата се понашају као два водоторња који воду подижу у висину, а вода гравитацијом усмерена на доле тече према југу. Не само на површини, већ и испод ње. Људска интервенција је променила површину, али ови утицаји би престали – рецимо, загушили би се канали, те би се вратило стање адекватно хидрогеолошким околностима.

Ово може да се види нпр. у случају појединих подручја језера Тисе, којa су се претворилa у мочварна. Уколико би људска интервенција престала, вратио би се свет мочвара у крајевима Ханшага, Ечедске баре, Мале и Велике мочварне ливаде, као и Малог Балатона. Али за то не постоје шансе. Према мишљењу Елемера Салме, упознавање хидрогеолошких околности може да учини савеснијом људску интервенцију. Човек може да учини велику штету уколико гледа само непосредни циљ, а нема у виду последице. Истраживач је навео пример убрзаног процеса 1970-их година, када је у све већи број стамбених зграда уведен водовод, међутим, отпадне воде су пуштене у тло. Овим су подземне воде загађене, добра пијаћа вода се тражила у дубљим слојевима, али загађење је продрло и до ње.

Од када је изграђена канализациона мрежа, загађивање је смањено, тако да се потрошна вода одводи са овог подручја. Много би значило када би се за испирање тоалета и прање кола користила „сива вода“, међутим, за то би требало поставити нови водоводни систем. Поред тога, ово није повезано са непосредним интересом комфора као снабдевање пијаћом водом.