Књига је „истовремено историјско и географско путовање“ у свету, замршеном међусобном личном и књижевном утицају система веза писаца, песника и ликовних уметника који живе у Мађарској и на територији некадашње Југославије. Сваки од стваралаца у књизи везан је за мађарски и српскохрватски језик, који је од тада постао „мртав језик“, на којем је за време јединствене Југославије настало највише писаних дела. „Регија“ – иако аутор није повукао конкретне границе – углавном је простор који је до краја Првог светског рата био део Аусторугарске монархије, између Орадее, Будимпеште, Печуја, Загреба и Новог Сада, повезан мађарским и словенским језичким основама, традицијом и међусобним везама.
Осим књижевника, на овом културном тлу су били део и ликовни уметници, а касније и рок- и панк-музичари, диск-џокеји, уметници инсталација и перформанси. До краја Првог светског рата заједништво је природно постојало. Војводина је од 1918. године прешла под српску војну, а потом цивилну администрацију, а 4. јуна 1920. године услед потписивања Трианонског споразума, новонасталих граница и политичке атмосфере, отежани односи су довели до тога да се заједништво морало створити, понекад себичном подршком политике, понекад против ње.
Каријера већине аутора који су представљени у књизи почиње после 1945. године и достиже врхунац у „другој Југославији“ изграђеној на челу са маршалом Титом. Изузеци су писац Мирослав Крлежа и сликар Петар Добровић који су рођени крајем 1800-их година, јер је њихова духовна свесност у великој мери повезана са идејама Ендреа Адија, часописа Nyugat, као и грађанских радикала. Као што је Алпар Лошонц формулисао: сматрали су да их Аустроугарска монархија гуши, али су је оплакивали када је пропала и место идеја империје заузели су свирепи национализми малих држава.
Титова Југославија, упркос томе што је била диктатура, у више погледа је била слободнија и отворенија од Мађарске Јаноша Кадара. Војвођански културни живот (тамошње издавање књига и часописа) уживао је у значајној аутономији и финансијској подршци. Од 1960-их година англосаксонска рок-музика, а касније и панк-музика стигла је у више побуњеничком и грубом облику у Југославију. Било је међусобних утицаја књижевности и рок-музике, позоришта и ликовне уметности.
Золтан Вираг је до најситнијих детаља познавалац, зналац, а како је и сам признао - пристрасан тумач поменутог света, повезаног језичким, историјским, политичким и етничким међусобним везама. У овој књизи аутор нуди описе и тумачења о вези Крлеже и Добровића, о публикацијама и везама Тибора Варадија, Ласла Вегела, Пала Бендера, о ликовним делима Ференца Маурича и Еве Торма, рок-естетике Ота Фењвешија, као и о субкултури сегединског панка којим се одбацује систем, обележен именом музичког оркестра CPG са почетка 1980-их година. Њихова перцепција је у великој мери отежана, уколико читалац поседује оскудно предзнање о овој теми.
„Заједништво преко регија“, заједно са поменутим, занимљива је и важна књига, што потврђује и то да је за неколико месеци нестала са полица у књижарама. На панел-дискусији се чинило да би заинтересованост оправдавала накнадно издање, или друго издање. Поставља се и питање какав је данас регионални систем веза и заједништво стваралаца, када је већ „српскохрватски језик мртав“, а број мађарске националне мањине се рапидно смањује.
