Током насељавања после протеривања Турака, многи народи су се доселили у депопулисане крајеве некадашњих окупираних подручја. Дошли су у додир једни са другима, односно, на њих је утицала мађарска култура. Мате Балинт Хорват, студент шесте године Факулета музичке уметности „Лист Ференц“ и члан Оркестра младих тамбураша Нађкањиже, написао је и своју дисертацију на ову тему под насловом „Међунационални односи у народној музици Хрвата уз реку Муру“.
Утврђење Кањижа је повраћен од Турака 1690. године, а само село је поново насељено са територија из Прекомурја, највероватније Хрватима који су били под утицајем швапске и мађарске културе. Карактеристика њихове народне музике је да певају древне мађарске пентатоничне мелодије са хрватским текстовима. Поменути феномен је познат и у другим деловима Карпатског басена, о томе је писао и Бела Барток: досељеници су се сусрели са већ старом мађарском народном музиком, а пошто нису разумели језик, писали су уз њу текстове на свом језику.
На фестивалу у Баји, уз подршку Хрватске самоуправе из жупаније Бач-Кишкун, где су свирали само аутентични тамбурашки састави, било је јасно да тамбура није само инструмент, већ читава породица инструмената. Припада породици дугих лаута и, као и у гудачким оркестрима, има међу њима оних који носе мелодију, терцирају или дају ритам. Најмањи међу њима је у облику капљице - прим тамбура, која носи мелодију. Музичар на брач тамбури истовремено трза на свим жицама, свирајући у пратњи. Тамбурашки бас изгледа веома сличан гудачком басу, али жичана нога је другачија по величини и поставци од гудачког баса. Тамбура басприм изгледа као гитара, на којој се свира контраглас. На свакој тамбури, па и на тамбурашком басу, свира се трзалицом.
Тамбурашки састав чине 3-7 музичара. Његова карактеристика је да скоро сваки музичар, поред свирања на инструменту, пева. Родоначелник ове разнолике породице инструмената била је тамбура самица, за коју је био потребан само један музичар, али је била погодна за свирку током целе свадбе. И у томе је јака сличност са традиционалним мађарским инструментима као што су гајде или цитре.
Мате Балинт Хорват напомиње да је, захваљујући Бартоку, Кодаљу и њиховим следбеницима, народно музичко наслеђе у Мађарској забележено у јединственој мери. Заједно са мелодијским варијацијама, број мелодија сачуваних из усменог предања, али забележених у последњих 120 година, може се проценити на 3-400 хиљада.
Народна музика живи у смислу да постоји много традиционалних фолклорних састава. Често наступају на фестивалима, свирају на свадбама, срећу друге народне музичаре. Ипак, народна музика није обнављана од 50-их година прошлог века, бира се из веома богате грађе која је до тада настала.
Тамбура је народни инструмент, питамо да ли се савремени композитори труде да за њу пишу модерну музику. И у Мађарској постоји пример за то, али није баш типичан, одговара Мате Балинт Хорват. У Хрватској је већа вероватноћа да ће тамбуре играти значајну улогу у великим оркестрима од 40-50 или чак 100 музичара.
На фестивалу у Баји, своју песму извео је и Оркестар „Бачка“ из села Гара. То је све чешће: тамбурашки састави пишу песме сличне народним или у неком другом стилу и изводе их уз народну музику. Балинт Мате Хорват још није написао ништа слично, али идеја да ће се једног дана окушати у овоме му није страна.
