Субота вештица у месту Лајошмиже је весели породични дан и такмичење маски, праћено радионицом рукотворина, игром и представом луткарског позоришта – каже нам организаторка Клара Дудаш, руководилац градског Дома културе и библиотеке у Лајошмиже. Субота вештица је већ постала традиционална, ове године се организује десети пут – због епидемије ковида две године су пропуштене.
Шта чини вештицу? Без сумње, пре свега црни шешир. А и црна одећа и нацртане боре налик на паучину која лицу даје израз зла. Припада јој још метла, најчешће груба метла од прућа, или мало питомија од сирка – само што се њима тешко креће у маси људи. Неколико вештица из Лајошмиже које су се појавиле с метлом, понеле су само допадљиву лаку метлу од перја – само се не зна, колико далеко се може одлетети на њима.
На терену игара спрeтности је било веома много такмичара. На шешире вештице такмичари су бацали колут. Чији је колут слетео на шешир, за награду је освојио папирне талире које је могао да мења у Базару вештица. Исту награду су добили и они који су успешно убацили лоптице у отворена уста фигуре вештице. А у Базару су за талире нуђени предмети које су правили сарадници библиотеке.
Код једног стола су правили кожне слепе мишеве. Слепе мишеве од праве коже. Није то ни тешко, само кожу треба добро пресавити и изрезати. Најпопуларнија је била „радионица рукотворина“ – дама која слика песком. Ова уметност личи на вез по наштампаној мустри или на бојанку. Основа су два листа папира од којих су на горњем листу исечени облици, а залепљен је на доњи лист.
Када се делови појединачно одстране, остаје лепком намазана површина, на њу се сипа разнобојни песак из неке од једанаест чинија. Крајњи резултат је као коцка извађена из шареног стрипа – само што њена површина подсећа на папир за шмирглање. Поучно је посматрати колике су разлике међу људима, независно од године старости: једни праве размазану, конфузну, досадну слику, док другима слика скоро да оживи, толико је шарена и пуна догађаја.
У свечаној сали је било зујање вештица са Гажијем. Гажи је - половина формације Гажи и Јани која даје музичку логистику културним догађајима у Лајошмиже - навео вештице да отпевају песму која почиње речима „Има једна вештица…“. Зујање након уводног наступа фрулаша и цитраша које је имало за циљ да зачара децу, претворило се у луду журку на којој су се веселили двогодишњи унуци вештица и шездесетогодишње баке-вештице.
Они који су у међувремену огладнели, имали су прилике да потрошене калорије надокнаде у Бару вештица испред Дома културе. У Бару вештица је нуђен хамбургер величине оца и хамбургер величине детета. И ми смо прегледали понуду и на крају смо се одлучили за омиљено јело мађарских вештица: укусне палачинке. Нажалост, за њих нису примали папирне талире, већ форинте које све више личе на папирне талире.
Пре него што смо ушли у импозантну позоришну салу да гледамо параду утвара, посетили смо изложбу колиба вештица. Личиле су на минијатурне витлеjеме, једна лепша и разнобојнија од друге. Директорка Клара Дудаш нам је рекла да је и ова изложба покренута као такмичење, али су радови толико успешни да ће сви бити награђени.
Исти принцип одабира је могао бити примењен на такмичењу утвара – укупно је 36 утвара продефиловало пистом. Најмлађе вештице су излазиле на даске које живот значе држећи мамину руку. На еротику традиције црне мисе ђавола и вештице подсећали су само подерани костими неколико тинејџера. А дугачка историјска сенка спаљивања вештица ни у једном тренутку није пала на Суботу вештица у Лајошмиже. И сам председник жирија је у шеширу вештица посматрао такмичаре – нећемо навести ко је био победник, јер сви су они били победници.
