На конкурс је пристигло укупно сто десет радова, па нису могли сви да буду постављени. Из Ходмезевашархеља се пријавило више, а из Суботице мање деце. Такмичење је организовано у оквиру Пројекта „Наше заједничко уметничко наслеђе“ (Art&Craft) Интеррег-ИПА Програма прекограничне сарадње између Мађарске и Србије, које су реализовали Реформатска нова црквена заједница у Ходмезевашархељу и Градски музеј у Суботици.
На проглашењу резултата свештеница Реформатске нове цркве супруга Иштвана Мајора је рекла да су и цртежи и музика посебне ствари, јер долазе из душе човека. Када цртамо, инстинктивно цртамо оно што нам се налази у души. Конкурсом је остварен својствен циљ: да се ослика оно што деца познају на основу религиозне и породичне традиције, али да осликају и свој садашњи, стварни живот, своју породицу и празнично ишчекивање.
Награде су подељене у категоријама виших и нижих разреда, а како је супруга Иштвана Мајора истакла, толико је било лепих цртежа да би било потребно много више заслужених диплома и награда. Из тог разлога жири је доделио и специјалне награде. Због религиозне теме, сматрали су посебно важним да се награђује и представљање Свете породице.
После уручивање награда, замолили смо духовницу да нашем порталу прикаже неколико њој посебно драгих радова. Први цртеж је потврдио да његов аутор познаје већ помало заборављену традицију, када су јелке биле постављене у градовима, а што су касније преузела и села. Тамо су секли само борове гранчице, а како је било много деце у сиромашним породицама, гране су везивали на носећу греду просторије да деца не би превремено скинула украсе, јабуке и позлаћене орахе.
У средишту већине цртежа су божићна јелка и даривање. Радови су веома шарени и богати детаљима. Одражавају слику да се њихови аутори осећају сигурно. Топлину дома су неки осликавали старим пећкама са озиданим банком и запећком, а други каминима који се користе и данас. Госпођи Мајор се веома допадају цртежи на којима за Бадње вече заједно пева цела породица. У религиозним породицама се и данас те вечери пева песма „Са неба анђео“ или песма која почиње речима „Слава Богу на небесима…“.
Организатори нису уочавали разлику између цртежа деце из Суботице и Ходмезевашархеља. Упадљиво је било да у категорији нижих разреда има петоструко више пријављених у односу на више разреде. Највероватније је да данашњу децу изнад десет година старости обузима виртуелни свет, па више не цртају и не певају. Примећује се и то да је данас много јачи такмичарски дух него некада. Супруга Иштвана Мајора је то формулисала овако: некада је такмичење било одмеравање, да неко буде начисто са својим способностима и да може да их побољша. Данас можемо више да говоримо о такмичењу са циљем да се сви остали победе.
У категорији нижих разреда прво место је припало Лили Лада, друго Кири Ладувер, а треће Ивани Субић из Суботице. У категорији виших разреда прву награду је добила Бригита Хуска, другу Амира Алфелди, а трећу Дороћа Шимонфи. Специјална етнографска награда додељена је Чанаду Кормању, Специјалну награду Света породица добила је Ребека Хамваш, а Награда за најнеобичније виђење заслужила је Ханга Молнар.
