30.06.2022.

Постављен сто, песме, предмети, мелодије

Култура

Необична изложба „Сећање – постављен сто више од конзумирања јела“ говори о животу упознатог путем историје и културе. Иконе 20. века, лица, глас, заувек запамћене црте мађарских и европских песника, певача, историјско и културно знање о добру и злу везано је за њих. Инсталације које подсећају на прошлост изнова постављају исто питање: да ли је човечанство учило из ове стравичне историје?

Article image
30.06.2022.

Адвокат др Јожеф Мађароши има више хобија, он је, нпр. и музичар, са колегама организују добротворне вечери, скупља сервисе за ручавање. На једном од места Фестивала шпаргле у Етемешу видели смо јединствену инсталацију. Постављен је сто о успоменама на омиљене песнике, писце и певаче који предметима и мелодијама присећа личност дотичног. Више њих је имало и личне или породичне везе са Јожефом Мађарошијем.

Велики мађарски песник Јанош Арањ сматра се гласом 19. века, а и Мађарошијев пријатељ, барски пијаниста, зове се Јанош Арањ и они редовно свирају сваке недеље. Прадеда барског пијанисте и Јанош Арањ су била браћа од стричева, а у породици музичара још од тада свако прворођено мушко дете добија име Јанош. Како таленат и срећа обликују животни пут појединца, како се стичу везе, како се доспева високо, а какве опасности, зависност од опојних средстава, ароганцију код многих изазива успех и новац? Едит Пјаф је почела на дну и доспела високо, постала је доминантни културни актер једне епохе, а скромност јој никада није мањкала. Била је „предатор мушкараца“, али је познате мушкарце уздигла из анонимности: Шарла Азнавура, Жилбера Бекоа, Ива Монтана – све их је управо она открила.

Мари Теречик је такође кренула одоздо, али је прошла невероватно дугачку, вредну и успешну каријеру, није је занео успех, није постала „зечица“ и у последњем филму била исто тако генијална и скромна као у филму „Вртешка“, којим је ушла у свет глумачке каријере.

Марлен Дитрих је уметница која се није могла купити, која није стала у ред са осталима и због изопачених односа у својој домовини, Немачкој, добровољно се одселила у Америку, да би касније својим концертима бодрила америчке војнике који су се борили у Европи. Велики уметник, који воли отаџбину – праву, Немачку - без Хитлера и нациста. Чувени истраживач Африке Ласло Мађар сто је добио не само због порекла из Етемеша, већ и због тога што му се живот уклапа у начин размишљања излагача. Јожеф Мађароши цитира првог црнопутог председника Јужне Африке Нелсона Манделу: „Човек је способан да научи мржњу, а онај што ју је научио, веома тешко ће савладати љубав“. Сто Миклоша Раднотија убијеног при крају Другог светског рата у радном логору резонује на судбину и личност Марлен Дитрих. Радноти је већ 1930-их година, када је уочио растући антисемитизам који је дотицао и њега, наслућивао и у песмама формулисао каква ће му бити судбина. Почело је тако да су издвојили неку заједницу, коју су људи склони томе почели спонтано да прогањају, а држава их није заштитила, чак је у интересу политичке користи подржавала њихову изолацију.

Многи су говорили у мирним деценијама након Другог светског рата да никада више не смемо довде доспети. А и сада тражимо непријатеља, постоји вербална агресија, и поново дивља крвави рат у нашој близини. На својственој изложби најпознатија лица, стихови научени у школи, хиљаду пута одслушане мелодије, опште познати симболи наговештавају: поново можемо доспети до ужаса – али ако многи могу да се понашају тако као они којих се овде сећамо, можда ћемо моћи да га избегнемо.