Фестивал је одржан упркос коронавирусу, настављена је дуга и богата традиција, са програмом који по квалитету није одударао од оног на који је публика навикла.
— Фестивал смо одлагали два путa. Слагао бих ако бих рекао да све време одржавања нисмо били у страху, без обзира што смо предузели све мере како би све прошло у најбољем реду, и надам се да смо у томе успели. Никада, никоме не бих пожелео да у оваквим условима прави фестивал, али са друге стране, поносан сам што смо у веома компликованим условима успели да направимо фестивал кога се нећемо стидети – поручио је Радослав Зеленовић, директор Фестивала.
Фото: Ивица Војнић
По мишљењу програмског директора Мирослава Могоровића, најзначајније је што је Фестивал имао континуитет, али и квалитет.
— Често кажемо да увек може више и боље, а ово је управо то. Успели смо да у најтежој години за филмску уметност одрадимо Фестивал уживо. Значајно је што смо успели да догодине наставимо где смо стали, а не да крећемо из почетка. Фестивал је одржан неколико дана пошто је биоскопима дозвољено да раде и нико није могао да предвиди како ће бити. Публике је било, упркос свему, и то показује да људи воле филм а да смо ми на добром путу.
Фестивал је отворен доделом Награде „Александар Лифка“ за изузетан допринос европској кинематографији, нашој прослављеној глумици Мирјани Карановић. Награда која носи име пионира филма на овим просторима за нашу глумицу чије су улоге у филмовима „Петријин венац“, „Отац на службеном путу“, „Подземље“, „Дневник машиновође“ оставиле неизбрисив траг у српској и европској конематографији, је потврда да је изабрала прави пут и начин на који да се бави глумом.
Фото: Ивица Војнић
— Увек сам мислила да нисам довољно атрактивна да будем филмска глумица, али је онда дошао „Петријин венац“. Тада сам била још студент и та улога је поставила стандарде. Добила сам многе награде, а када ме питају која ми је најдража, мислим да је најважнија награда да глумац траје. Драго ми је што делим своје лично име са две велике глумице које су ми биле и остале идоли, а то су Мира Ступица и Мира Бањац – истиче Мирјана Карановић, која је и отворила овогодишњи фестивал.
Добитница Награде “Александар Лифка” је и мађарска редитељка Илдико Ењеди, која је за свој последњи филм “О телу и души” добила Златног медведа на Берлиналу. Због обавезног карантина у Мађарској, она није била гост фестивала и признање ће јој бити накнадно уручено, те се фестивалској публици обратила видео-поруком.
Фото: Хана Чата
— Недостаје ми Палић и Фестивал, који има сјајну атмосферу. Честитам свима што су упели да одрже традицију и надам се да ћемо се ускоро видети – поручила је Ењеди.
Главна награда, "Златни торањ", за најбољи филм у такмичарском програму на 27. Фестивалу евроспког филма припала је норвешко-шведском остварењу "Нада" у режији Марије Седал. „Палићки торањ“ за најбољу режију припао је Агњешки Холанд, за чешко-ирско-пољско-словачки филм "Шарлатан", а жири, Мишел Кери (Немачка), Игор Иванов (Северна Македонија)и Горан Радовановић (Србија) је Специјално признање доделио немачко-украјинско-британској копродукцији "ДАУ.Наташа" у режији Иље Кржановског и Јекатерине Оертел. „Име народа", филм редитеља Дарка Бајића, добитник је „Горки лист“ награде публике.
Фото: Промо
Двадесет и осмо издање Фестивала заказано је за 18. јул 2021. године, и надамо се да ће тада корона бити само ружна успомена.
