Хабзбурговци су владали Аустријом од 1282. до 1918. године, као војводе, надвојводе и цареви, у зависности од периода. Били су краљеви Шпаније од 1516. до 1700. године и цареви Светог римског царства више векова до 1806. године. Најзначајнијом династијом у европској историји, која је имала директан утицај и на ове просторе, као и на град Суботицу, бавили су се и баве различити аутори, са различитих аспеката. Мноштво је података, због којих се прича о Хабзбурговцима никада не завршава.
Оно што је извесно, Хабзбурговци су од почетка 17. века и ослобођења од Турака, имали директан утицај на територији на којој данас живимо. Тај утицај је био најизраженији током 18. века, за време владавине Марије Терезије, јединог женског владара хабзбуршких поседа и последњег члана династијe и њеног сина Јозефа. Тада долази и до масовних колонизација данашње Војводине, чиме је створена јединствена мешавина народа, која је данас готово незамислива игде у Европи, истакао је историчар Мирко Грлица. Осим тога, двоје владара иницирало је и модернизацију овог региона: од школства, преко комуналне инфраструктуре, оснивања јавних служби, израде личних докумената који до тада нису постојали, изградње каналског система, који је био од изузетног значаја... Створено је право средњовековно окружење и успостављен систем Хабзбуршке монархије.
— Директан утицај Хабзбурговаца је од 19. века све слабији, јер је власт централизована, а у граду је велику улогу преузела локална самоуправа, која је имала највиши степен аутономије који је монархија познавала, а то је опет заслуга Марије Терезије која је Суботици доделила статус слободног краљевског града. Иначе, постоји запис да је Јозеф једном приликом посетио Суботицу, али се није дуго задржавао, јер није наишао на пријем какав је очекивао. Наиме, у то време је вођен последњи Аустријско-турски рат, а тада је херој суботичке и шире јавности био главнокомандујући генерал фон Лаудон, па је Јозеф остао у његовој сенци.
Историјско вече посвећено Хабзбурговцима у биоскопу „Абазија“ на Палићу, приређено је у оквиру пројекта „Colourful Cooperation–Разнобојна сарадња“, који се реализује у склопу Интерег ИПА програма прекограничне сарадње Мађарска-Србија. Пројектом су обухваћене жупаније Бач-Кишкун и Чонград, као и АП Војводина, подручја на којима вековима заједно живе многе нације, чувајући своје традиције и обичаје, чинећи свакодневицу разнобојнијом.
Управо због чињенице да делимо заједнички простор више од 1000 година и имамо дугу историју, историчар др Золтан Месарош сматра да је бављење, између осталог и историјским чињеницама у оквиру пројектних активности, веома важно. Јер, како је објаснио, сада је тренутак када треба да удружимо памет и снагу, да водимо дијалог, а у томе важну улогу игра историја — да би се стигло неког дискурса који „спушта лопту“ у погледу епохалних сударања и да можемо да разговарамо уз међусобно разумевање јер је то предуслов заједничког живота.
