У Морахалому је на Дан европске сарадње - 21. септембра - у Срспком културном центру „Коло“ отворена изложба деветнаест народних ношњи Карпатског басена. Тим поводом је народне ношње за изложбу уступило Удружење народне уметности Жупаније Бекеш. Необичност вечери је била у томе што су чланови Ансамбла народних игара из Морахалома у оквиру фолклорне модне ревије представили по једну варијанту одеће, а наратор је говорио о њиховим карактеристикама, о свакодневном и празничном обичају њиховог облачења.
Културни интендант Центра „Коло“ Иштван Шереш је у уводном говору напоменуо да и данашња мода црпи вишевековно благо мотива из фолкора. Мотиви из Калоче су познати и примењују се у многим местима широм света. Наравно, постоји разлика: мода се брзо мења, јер то омогућује разноврсност материјала и брзина модерних производних техника. Одевање наших предака мењало се спорије, јер су сами израђивали већину своје одеће и галантерије.
Народна ношња се преплитала са обичајима дате заједнице, као и са међусобним односима људи. Делови одеће су материјалом, бојом, дужином трака и начином украшавања представљали својеврстан знаковни језик. Били су знак препознавања ‒ да ли је велики празник, мањи празник или радни дан. Да ли је онај што је носи имућнији или је сиромашнијег материјалног стања. Ако се радило о мушкарцу, да ли је био на конфирмацији, да ли је служио војску. Материјал и квалитет одеће указивали су на друштвени статус човека. У крајевима поред реке Раба, на пример, комплет свечаног одела стајао је колико и једна крава музара. Истина, носило га је више генерација.
Народна ношња која се током генерација једва мењала, била је изложена брзим и снажним променама када су и за сеоско становништво постали доступни производи текстилне индустрије која се почела нагло развијати. Након Првог светског рата нпр. у Јужној низији су до тада руком шивену ношњу просто преплавили украси од тила који су могли да се купују чак и по вашарима.
Веома богато благо народних мотива сачувано у Карпатском басену такође је постало рудник злата за променљиву моду. Наравно, народна ношња се од места до места мењала, док међународном модом доминирају велике међународне модне компаније. Међутим, данас више нема ничег новог под Сунцем: постојећи материјали, боје, мотиви и знаковни садржаји састављају се на нов начин и са новим значењем.
На почетку 21. века настојања нису својствена само одевању, већ и музици и плесу. После фолк-модне ревије, војвођански Оркестар „КуртаУтца“ је одржао скоро једночасовни концерт на којем су и сами извођачи спојили елементе народне музике Карпатског басена и Балкана са мотивима најновијих глобалних музичких праваца. Сам састав трочланог оркестра је необичан, рекли бисмо минималистички: акустична гитара, перкусија која би се могла назвати бубњем, а у руци солисткиње ‒ цитра.
Био је то необичан, јединствен шоу који је спојеним фрагментима далеких мелодија држао пуну пажњу публике. У најбољим тренуцима песме су изведене оригиналним, јединственим данашњим текстом, као самостална дела. И ово се налази у програму Центра „Коло“: препустити позорницу експерименталним продукцијама које повезују разне крајеве и културе – ове године управо на Дан европске сарадње.
