27.02.2022.

Мрак се упокојио, живело светло!

Култура

Медвед се срушио на земљу и преминуо, зима је прошла, живело пролеће! Млади су далеко отерали старог Дидака под маском који је узнемиравао девојке – будућност је пред омладином. Кружила је чаша са ракијом, кувао се овчији перкелт, а два оркестра су свирала коло - на главном тргу Баје поново су приређене маскаре Буњеваца за покладе.

Article image
27.02.2022.

Пре неколико деценија девојчице од четири-пет година су, држећи се за руке родитеља, савршено играле коло у великом кругу, а дечаци су трчкарали и вијали се. Деца су срасла са забавом одраслих. После извесног времена су нестали празници, поготово они који су били везани за верску или националну традицију. Једном би требало написати историјат тога колико пута су Бајани покушавали да оживе маскаре, које су сваке године веома радо дочекивали, а када се комунистички режим стабилизовао, више није дозволио да се одржава овај обичај. Маскаре су по спектакуларности и јачини традиција сахрањивања зиме и могу се мерити са походом бушара, чије су главне ликове Буњевци понели из Босне и Херцеговине из времена пре њиховог насељавања у ове крајеве. Главни ликови овог спектакла су два пара, Медвед и Бошњак, као и Дидак и Ботош. Прича је више симболична него дидактичка, приказује борбу добра и зла, светла и таме, младости и старости.

Медвед је тама, зло на ланцу, изнемогли актер зиме која неће да престане, много пута се поново диже. Дидак је вицкасти, а нимало безазлени старац под маском који додирује девојке, а Ботош, младић са штапом, покушава да га укори, док му метлом помажу и деца. Маскаре у Баји су првобитно биле празник Буњеваца из Доњег града, а убрзо су им се придружили и грађани других националности. Они су им се прикључили у својим маскама – обучени у харемске даме, цигане, ватрогасце… Ово је било међусобно преплитање и утицај култура – како су истакли у кратким говорима градоначелница Баје Клара Њирати и историчар културе Денеш Шокћевић.

Градоначелница је изнела да у граду живе заједно многе националности, због чега је у њему шаренији, богатији и бољи живот од живота где је присутна само једна култура, једна вера, један стил. Није скривала да од ове оживљене традиције желе да изграде зимску туристичку атракцију као што је то поход бушара у Мохачу. Простор има два магична оркестра: Чабар из Горњег Светог Ивана и Тамбурашки оркестар Бачка. Сада су заједно свирали, стварајући луду атмосферу. На Тргу Светог Тројства су се упалиле лампе, кувао се перкелт, заједно су се играли деца и одрасли, стари и млади.

Градоначелница је подсетила да је не тако далеко почео рат, гину невини људи, деца – треба да пазимо, људи! После су наставили коло, Медвед се срушио на земљу, издахнуо је: на овој лепој вечери у овом малом граду је преминула тама, нека живи светло!