• Зар не можеш да се попнеш? Ваљда неће да се обруши подијум – охрабривали су чланови жирија једног од награђених у Калочи, приликом проглашења резултата са такмичења у кувању јела са паприком. Бити кувар, штавише, као познати кувар редовно учествовати у раду жирија на такмичењима у кувању носи са собом приличан здравстени ризик. Може се рећи да су штетне последице ове професије прекомерна телесна тежина, истрошени зглобови кука и колена. Али вероватно је све вредно тога. Такмичари у кувању и њихове судије целог живота, али најчешће викендом, једу такве залогаје од којих могу да полижу свих десет прстију.

Већ по традицији у Калочи су јела од паприке у главној улози. Има и оних који су спремили обичан перкелт од говеђе коленице – као што је то на пример урадио млади Даниел Бенедек, главни кувар екипе Непкера из Куле. Додуше, зачинио га је мало и са свињским папцима – тако је сафт постао „лепљивији”. Публика је ово јело добро примила, појело се до последње кашике. У такмичењу су кувари братског града освојили посебну награду Калоче.
Такмичење у кувању не значи само разноликост укуса, већ и назива. Називи Ђаволи варјаче или Тешки орлови су језичке бравуре – ови називи су се често чули, а екипе које носе ове називе су освојиле бројне награде. Иштван Пете, председник жирија је све ово овако оценио: јела су из године у годину све боља. Наравно, међу такмичарима је било и таквих који су кували и за папу, што је ипак нека врста гаранције квалитета. Али пристижу и млади, а и стара, заборављена јела, па чак и утицаји из иностранства. На пример, један младић из Сирије који живи у Мађарској, арапске зачине меша у традиционална мађарска јела а резултат је углавном веома укусан.

• Да ли се било шта може комбиновати са било чим? – питали смо реномираног председника жирија. Одговорио је да то може само са оним укусима који иду један уз други.
• Али, да ли заувек важи шта иде уз шта?
• Заувек важи само то да треба пробати. Мудро кажу Енглези да је тест за пудинг да се једе. Ето, тако је и са паприкашом. Ако се допада онда је иновација успешна.

Кување под отвореним небом је мање хигијенско него кад се јела крчкају у добро опремљеној кухињи. Котлић не може да стане у машину за прање судова, истицао је проблем један од такмичара.

Већ годинама се сматра да је екипа дежурних лекара из Калоче једна од најбољих. Чак и жири им је уз шалу уручивао прелазну награду „Лехелов рог”, у који су лекари већ током проглашења награда свесрдно дували, да се зато мора толико дуго чекати у ургентној служби, јер тамо лекари кувају стару говедину.

За такмичење у кувању и за набавку намирница за такмичење у кувању потребан је пристојан приход. Овога пута је Удружење „За мирну Калочу” подсетило да су наши преци за мале паре умели да припреме укусна и хранљива јела. О томе говори и назив оног јела које су зими припремали поти, становници салаша из околине Калоче: јело се зове „мршав”.

„Мршав” је у ствари мени од три јела. Прави се од састојака одгајаних у том месту, који се лако могу чувати а јефтини су. Једно од јела је кисели купус, помешан са црним луком, кимом, пуно млевене паприке и масти или јестивог уља. Мршава погача је више нека врста лепиње – прави се од брашна, соли, воде и кима. Врх је намазан сосом од паприке. Треће јело је кромпир под кором.

Укусно јело које засићује. Али не зове се случајно „мршав”: када се ово јело редовно припремало, такмичење у кувању није било у моди. А да је било, кувар мршавих јела би лако могао да скокне на бину да преузме награду.