Веза није случајна: супруга Ђерђа Клебницког је бугарског порекла. Пијаниста и композитор ради на Факултету уметности „Бела Барток“. Млади уметник истиче да у фолклорно благо етницитета не спада само народна музика, већ и део компоноване музике који користи мотиве народне музике.
Према искуству Ђерђа Клебницког, компонована музика такође у великој мери црпи идеје из народне музике: образовани ствараоци узимају оригинални материјал, тумаче и прилагођавају га за изражавање својих ставова и емоција. Проучавајући бугарску, српску и јерменску компоновану музику, открио је да нотама забележена и обрађена музика током стваралачког процеса може да прима свестраније и богатије слојеве значења.
Као пијаниста, труди се да веродостојно изрази дату музичку причу, а свешћу композитора фокусира се на структуру и стваралачку намеру. Тада могу да се запазе необичне везе. Мађарски музички језик воли парне ритмове, а мање му одговара петоосмински бугарски ритам, мада су и мађарске народне песме познате са непарним тактовима. Бела Барток их је забележио у оригиналном ритму, а Золтан Кодаљ у мађарском четворочетвртном.
Аутентични мађарски народни оркестри такође свирају у непарном ритму. Нпр. пратња виоле и контрабаса у плесном оркестру из Калотасега прим свира четворочетвртински такт, али виоле са мало закашњења традиционално свирају седмоосмински или мотив од више комбинација.
Међутим, када посматрамо структуру и намеру извођача, откријемо сличност чак и између далеких музичких култура. Ђерђ Клебницки често свира дела јерменских композитора. Музичари не воле спори став Хачатурјановог концерта за виолину, када се свира по нотама звучи монотоно и досадно, чини се бескрајним. Када је свирао дела и других јерменских композитора, дошао је до закључка да је спори став у ствари јерменска нарицаљка, која на основу примера, сада већ мало одступајући од нота, може да се одсвира са мотивима жаљења, као тужбалица пуна исповести, изазивајући емоције.
На питање колико су далеки ови музички експерименти, „Пролећна рапсодија“ и други слични експерименти од мајнстрим-музике 21. века, Ђерђ Клебницки је одговорио да нису у садашњем брзом току догађаја, али постоји публика којој је то потребно и она је захвална за то. Са модерном музиком у брзом ритму, која се на неки начин везује за фолклор, нису у супротности, већ могу једна поред друге да егзистирају у музичком животу. То изгледа тако ‒ објашњавао је он ‒ као када је Франц Лист у концертној дворани у Лајпцигу одсвирао мађарске рапсодије. Публика је то ценила, али тамо је Соната у h молу била више код куће.
Пијаниста Ђерђ Клебницки је дипломирао 2006. године на Факултету музичке уметности Универзитета наука у Сегедину, у класи Ференца Керека. И данас тамо ради као клавирска пратња. Од детињства се бави компоновањем, редовно наступа на Данима модерне музике „Иштван Вантуш“. Пијаниста је Szeged Classic Trio. Заједно са виолинисткињом Мартом Ш. Добош изводе сонате. Спрема се за одбрану доктората и концерт на Вишој школи музичке уметности “Франц Лист“.
