21.01.2021.

Кобасице нека буду кобасице!

Култура

Паролом „Ово није одрезак“ покренута је европска кампања против употребе назива општепознатих и популарних производа животињског порекла као што су кобасице, стек и бургер за њихове имитације биљног састава. Један од иницијатора је била Мађарска национална агроекономска комора.

Article image
21.01.2021.

Иако ово тренутно у Јужној низији и у Војводини још увек није свакодневна тема жучних расправа, ипак се односи и на будућност сточара ових крајева: 20. октобра прошле године Европски парламент је са скромном већином усвојио предлог да се устаљени називи производа животињског порекла користе и за њихове вегетаријанске имитације (биљног порекла). Тако може да буде вегабургер, вегастек, веганска кобасица и неће морати на први поглед да се објашњава како производи спремљени од другачије сировине нису идентични са кулинарском и културном садржином које познати и прихваћени називи значе.

На коначну одлуку коју ће донети Европски савет у саставу премијера земаља чланица још се чека, а о примени ће се одлучити у оквиру држава чланица. Најзначајнија интересна организација европских пољопривредних произвођача, Copa-Cogeca, између осталог и на иницијативу Мађарске националне агроекономске коморе, већ следећег дана после гласања у Европском парламенту je у циљу измене одлуке покренула кампању са паролом „Ceci n’est pas un steak”, то јест „Ово није одрезак“.

Гласању у ЕП претходила је сложена дискусија која се и после наставља, чији циљ није да ли да се производе и дистрибуирају намирнице без животињских састојака, већ да ли се онe могу назвати именима која ће пробудити пријатне асоцијације везане за оригиналне месне производе. Присталице „биљне кобасице“ су делом организације које се баве заштитом животиња и њиховим правима, које у развијеном свету имају све јачи лоби. Вегани никакве намирнице животињског порекла не конзумирају. Вегетаријанци једу млеко и јаја, тј. производе који не захтевају клање животиња. Оцењује се да проценат људи који не једу месо у свету износи око четири процента, а највећи проценат је у најразвијенијим земљама, на пример у Шведској и Швајцарској. Њихови савезници су присталице одрживог развоја, према чијем мишљењу човечанство троши сувише меса, што проузрокује здравствене тегобе и оставља сувише велики еколошки отисак.

Њихови противници су сточари који сматрају да се (пре свега у Европи) помно води рачуна о аспектима добробити животиња. Прописи у вези са безбедношћу хране су такође веома строги. Њихове интересне организације сматрају да проширење традиционалних назива на веганске намирнице доводи купце у заблуду. Део њих због нижих цена мисли да заиста купује кобасице. Код других, назив буди осећај да се у веганској храни налазе исти биолошки састојци као и у оригиналним месним намирницама, чији назив – по њиховом мишљењу‒ желе да користе како би заварали купце.

Иза назива ствари стоји заједничко културно наслеђе, а њихове вредности желе да својатају они који уместо тачног назива, узимајући традиционалне називе, износе потрошачима производе биљног порекла. Сточари сматрају да такви називи угрожавају веродостојно информисање потрошача. Истини за вољу, иза тога не стоји само размишљање о правима и здрављу животиња, већ профитни интерес трговине.