—Све је било у неком чудном режиму, претумбан нам је живот скроз. Сви смо седели у кући и нешто чекали, притом се и плашили. Свако се сналазио на свој начин. Лично ми је хумор био јако потребан када је био рат и бомбардовање, тако и сада, верујем и другима...
Оволику пажњу публике није очекивао и због тога је искрено изненађен, с обзиром на то да је прва три цртежа објавио без потписа. Ипак, како каже, драго му је због овакве реакције и одушевљен је како су људи прихватили.
— Све што се дешавало и још увек траје, на мене, а верујем и на сваког, деловало је зачуђујуће и збуњујуће. Нисам хтео да кажем ништа поводом тога, мислио сам, само још фали да ја кажем нешто на Фејсбуку, јер сам све време читао објаве других и много духовитих ствари сам видео. Када већ нисам могао да издржим, нацртао сам прва три цртежа и непотписане их ставио на свој профил. Тада су почели људи да ми се јављају да би требало да их потпишем, пошто су масовно почели да их деле на друштвеним мрежама. Када сам нацртао следећу туру, потписао сам и тада су људи већ знали ко то црта. Свиђа ми се што су реаговали тако како су реаговали, види се да је хумор увек потребан.
По својим „куварицама“ у родном Новом Кнежевцу, где живи и ради, познат је и од раније, али како каже, никада нису доживеле оволику популарност. Људи су му се, прича Горан, после цртежа о Лали, Соси и асепсолу, јављали чак са Новог Зеланда, а једна госпођа извезла је праву „куварицу“ по његовој мустри.
—Ја сам те бећарце и „куварице“ и раније објављивао на Фејсбуку, али нико их није запазио, барем не у оволикој мери. Нисам их ни објављивао да би их неко „шеровао“ или „лајковао“, што не значи да ми не би било драго. Сад је другачије, сви су билиу кућама, проводили су време на друштвеним мрежама и зато је то било тако масовно. Има много лепих и дирљивих коментара из региона и шире. Мени као уметнику импонује што се људима то толико допало.
За формат „куварица“ се заинтересовао још у детињству, када их је читао у „ТВ Новостима“. Како каже, његови цртежи и стихови настају спонтано, а инспирисани су неком актуелном темом и догађањима. Kако позориште, где је иначе запослен као домар, због ванредног стања не ради, сада има више времена да се посвети својим хобијима. Па тако, поред „куварица“ тренутно илуструје књигу песама и пише нову дечју представу за удружење чији је оснивач. Правио je и скулптуре од прућа, а прошле године је почео да свира у тамбурашком оркестру. Овај свестрани уметник издао је неколико књига поезије за децу, а награђен је „Змајевом наградом“ и књижевном наградом „Невен“.
