Скоро месец дана пре завршетка рока пристигло је толико радова колико у другим приликама пристигне укупно. Конкурс за писање песама расписан је 2020. године поводом сећања да је Атила Јожеф 1925. године песму „Чиста срца“ публиковао у Сегедину. Наслов конкурсних радова треба да буде исти такав, а других никаквих формалних или садржајних захтева нема. Пристижу свакојака решења: од везаних, стихичних песама до слободних стихова и калиграма.
Габријелу Тајти веома радује што писање стихова није привилегија само студената Филозофског факултета, већ аплицирају и студенти медицине, будући инжењери, математичари, дефектолози. На Универзитету су такви стваралачки конкурси редовни, апликанти не морају да се „хватају ласом“, не пријављују се увек исти, а победници су такође студенти разних смерова факултета.
Важно је и то – каже Габријела Тајти – што се студенти не баве само својом уском струком, већ што имају прилике да се представе и својим уметничким талентом. Такође је важно, уколико се баве поезијом било као ствараоци, било као читаоци, што ће им ово током живота бити од велике помоћи. И она сама је много тога добила од песама. Често јој се деси да нешто не уме довољно добро формулисати, па се присети неких стихова, одломака, који се управо уклапају у контекст и преносе поруку коју својим речима не би умела толико добро да искаже.
Питам је – има ли модерних трендова, шта данашњи студенти делимично прате, имитирају у писању. Габријела Тајти каже да има популарних песника чије се стилске одлике препознају у песмама. Вечити тренд је утицај Ендреа Адија, али исто може да се каже и за распеваност Дежеа Костолањиjа. Од савременика, чини се да је на данашње младе поете најснажније утицао Данијел Варо.
Наравно, епидемија смета у великој мери: нестали су они друштвени простори у којима су се студенти и лично сретали. Скоро се све преселило на интернет. Ово је с једне стране корисно за удубљивање, за затварање у себе, али с друге стране спутава лично рецитовање. Песник Шандор Кањади је наглашавао да песма мора да се говори. У друга времена расписивали су се конкурси и за рецитовање, а од 2015. године, за време пролећног и јесењег културног фестивала, била је веома популарна серија Песма у подне: сваки дан у 12 сати, тачно у подне, на степеницама централне зграде Универзитета неко је прочитао своју омиљену песму. Ово сада изостаје већ другу годину.
Година 2021. је знаменита у историји Универзитета у Сегедину: Универзитет из Клужа је 1921. године пресељен у Сегедин, те од тада постоји високо образовање у том граду. Рок поетског конкурса такође је везан за стогодишњицу, односно да су на Универзитету у Сегедину студирали великани поезије као Атила Јожеф и Миклош Радноти.
Није немогуће да ће се једном поново појавити такви таленти као што су они били. У Канцеларији за културу се сада размишља да се добре песме пристигле на конкурс учине доступним и широј публици. Још нису одлучили да ли ће то остварити традиционално у књишком облику, или на некој он-лајн површини.
