Сада су ученици 11.а разреда Средње економске школе „Јожеф Кереши“ створили моду, или боље речено - традицију када су пре две године први пут окитили школу својим омиљеним песмама. Прелепа зграда „Керешија“ у срцу Сегедина је у дивном окружењу на обали Тисе. Ђаци су своје омиљене песме у провидним омотима покачили на ограду од кованог гвожђа. Пролазници су се заустављали и читали их. Леп, чист рукопис просто је спојио поетски текст и личност младог човека који је бирао песму.
ttps://www.visithusrb.com/storage/articles/02oeR7Vrx5NeWvI2K43ZWD50vFwmO9cDz3lM9SUP.jpeg)
Још прошле године су се појавиле песме на главном улазу Библиотеке „Шомођи“ на Тргу Дом. Традиционална на Пролећном културном фестивалу Универзитета наука у Сегедину постала је манифестација „Песма у подне“ – у 12.10 часова неко од познатих одрецитује омиљену песму на улазу у Ректорат, поред скулптуре Алберта Сент-Ђерђија. Ове године је нпр. канцеларка Универзитета Јудит Фендлер рецитовала једну дирљиву Раднотијеву песму. Испред Гимназије „Иштван Темеркењ“, поред ограде тротоара, појавиле су се декорације од песама. Оне пролазнике који су се прошетали обалом Тисе и вратили се до „Керешија“, ђаци су укључили у прославу.
„Штефанију смо претворили у шеталиште поезије“ – чули смо од идејног творца Габриеле Темешвари Лашанц, одељењског старешине 11. разреда. „Младе маме које су шетале своју децу, старији људи, многи су се заустављали јер су наша деца одржала један и по часовни маратон песама на шеталишту уз обалу Тисе. Један за другим су рецитовали. Чак смо позвали децу из наших партнерских основних школа, па су и они извели своје омиљене песме. Јако ми се допало што уопште нису били збуњени, храбро су стали и рецитовали и ученици нижих разреда.“
„Поезија 20. века је и данас веома блиска деци“ – преузима реч Ангела Фаркаш Секељ, директорка средње школе, професорка мађарског језика и књижевности. „Нашој школи је веома битно да поред стручног економског образовања унапређујемо и општу културу наших ђака. Осим што смо ове године истакли песме, оне су оживљене и у рецитовању ученика, а све то употпуњује наше задовољство.“
Поред песама Атиле Јожефа, Ендреа Адија, Миклоша Раднотија, Михаља Бабића, Ђуле Јухаса, популарне су и песме поета 21. века нпр. Даниела Вароа и Ане Т. Сабо. Према речима директорке, и поред тога што данас пажњу задржавају гомиле компјутерских игара и слика, мноштво виртуелних светова, опстаје и снага уметничке речи.
„За математику је потребна одлична логика, али такође и за разумевање унутрашњег значења дела“ – наставља Ангела Фаркаш Секељ. Ученици добри из математике, често исто тако добро анализирају и песме. Многи наши ученици имају стваралачке потенцијале, на поподневима за откривање уметничких талената у Кафани „Кереши“, редовно наступа много наших ученика, они се баве скоро свим жанровима уметности. На свечаностима ђачког растанка изводимо комплексне позоришне комаде.“
Руско-украјински рат је ове године бацио суморне сенке на боје Празника песама. Било је изузетно много песама о одбијању рата, о жудњи за слободом. Више пута је одрецитована песма Миклоша Раднотија „Химна миру“. Млади су говорили редове који дирају у срце.
„Ти, светлости која нестајеш! Ти, надо која пролазиш, редак украс вртећих столећа: све ватреније сам те опевао, обраћао ти се, лагани миру! Обраћао бих ти се поново, где се налазиш? Куд` си нестао из ове зиме која за тoбом вапи и челик оштри против срца – против тебе!
Овако зрно грожђа у вину спава како се ти сада кријеш у нама. Искочи већ! Једна давна слика о срећницима који певају ме прогања али, да ли ми још увек знамо да певамо?“
