Произвођачка и продајна задруга баштована Јужног Алфелда (Délkertész) са центром у Сентешу не само што прати најновије резултате истраживања и иновација, већ је и сама на челу у развоју. Одржава блиске везе, пре свега са истраживачким радионицама Универзитета природних наука Мађарске (МАТЕ) у Геделеу, те настоји да својим члановима произвођачима пренесе најновије научне резултате.
Дана 21. октобра у Сентешу су организовани Дани узгоја на затвореном, те су тим поводом чланови задруге информисани о тржишним тенденцијама и могућим одговорима на њих у протекле две поремећене године. Сви имају искуство са веома снажним растом цена на тржишту хране. Није изузетак ни тржиште гајеног поврћа на затвореном, где су од почетка пандемије ковида потрошачке цене порасле за 50 до 60 процената.
У јавном говору овом питању се најчешће приступа са потрошачког аспекта – међутим, на потрошачке цене у одлучујућој мери утичу трошкови производње и транспорта. Председник – оснивач и саветник Délkertész-а Ференц Ледо је скицирао најважније процесе. Трошкови инпута производње – енергија потребна за грејање, вештачко ђубриво, цене средстава за заштиту биља, као и трошкови транспорта су још 2021. године подигнуте, много пре избијања рата у Украјини. Произвођачи су имали проблем како ће то моћи да уграде у продајне цене.
У Мађарској је на тржишту раног поврћа веома важан фактор утицаја – увоз. Ланци робних кућа из два правца увозе рано поврће: из Холандије, где је, иако клима није оптимална, технологија веома развијена, као и из Шпаније, Грчке и северне Африке, где раније отопљава време и повећава број сунчаних сати.
Пораст цене енергије је у њима донео мађарским произвођачима повољне промене. У Холандији су у стакленицима целе ноћи била укључена светла, док је енергија била јефтинија, да би уједначавали недостатак природног светла. Међутим, зими 2021/22. године толико је скочила цена електричне енергије да се није исплатило узгајати поврће уз ноћно допунско светло – недостајале су значајне количине раног рода за извоз. Из северне Африке и јужне Европе увоз су кочили трошкови транспорта.
Ово је погодовало мађарским произвођачима, као што је и погоршање курса форинте значајно помагало мађарском извозу поврћа. Истина, домаћим произвођачима су такође веома порасли трошкови. Као што нам је садашњи председник Délkertész-а Шандор Нађпетер изнео, цена вештачког ђубрива је у односу на 2019. годину порасла за 240 до 260 процената. Слично је и са ценама средстава за заштиту биља.
Осим тога, употребу средстава за заштиту биља, у смислу Greendeal програма Европске уније треба драстично смањити и заменити eколошким решењима. У овоме је први блиски рок 2030. година. Производња појединих врста поврћа се разликује – односно, морају се посебно испитивати и у временском низу тачно мерити трошкови и тржишне цене.
Истраживач МАТЕ-а Атила Омбоди је говорио о томе да у овом процесу треба, између осталог, потиснути и употребу вештачког ђубрива. Димензију проблема сигнализира и то да би се без азотног ђубрива садашња производња хране на Земљи смањила за половину. Употребу вештачких ђубрива која садрже фосфор ограничава чињеница да су залихе фосфора наше планете на издисају, док друге области за заштиту климе – нпр. производња соларних елемената – такође троше огромну количину фосфора.
Истовремено постоје охрабрујући резултати о употреби разних гљива и бактерија. Мора се решити низ задатака – међутим, ако дође до пробоја у новом правцу, онда ће за човечанство постати одржива производња поврћа у затвореним условима која је веома важна.
