Зашто је паприка важна? Због тога што је здрава намирница. Због тога што на овом подручју за њен узгој постоје изврсна природна и социолошка својства. На пример, грејање се обезбеђује од јефтине геотермичке енергије. Обезбеђује посао и приходе људима разних образовних профила, а својим развојем – перспективу за будућност. У Мађарској је очекивани животни век за око пет процената краћи од просека Европске уније, а период живота у погледу здравља можемо да очекујемо за десет процената краћи. Практично, половина одраслих у млађем животном добу, а више од шездесет процената деце не једе поврће. Доказана је чињеница да је за настајање рака дебелог црева 70 процената, рака простате 75 процената, а рака дојке 50 процената одговорна управо неадекватна исхрана.

Због чега је поврће, а међу њима паприка здрава? Јер садржи много витамина Ц, а састојци као што је капсаицин, штите од вируса и бактерија. Међутим, није небитно какву паприку конзумирамо. Истраживања Универзитета „Свети Стефан“ потврђују да током дужег складиштења витамин нестаје из паприке. (Карактеристично је да се увозна паприка држи дуго у складиштима, а домаћа је свежа.) Није небитно ни под којим условима се паприка узгаја: модерни стакленици пропуштају више светла од традиционалних фолија пластеника, а у плоду остаје много више корисног материјала.

У социјалистичком систему производња поврћа под фолијом је представљала део привређивања у окућницама и у малој производњи за допуну прихода. Ситуација се споро, али приметно мењала: домаћа радна снага више не стоји на располагању, многи су престали са производњом, док су други модернизацијом повећали своју конкурентност. Произвођаче на тржишту оснажује интеграција, као што је Производно-продајна задруга DélkerTÉSZ, која обезбеђује стални квалитет, већу масу робе, бољу преговарачку позицију са ланцима робних кућа.

Председник и оснивач Задруге DélkerTÉSZ Ференц Ледо поводом Дана мађарске паприке је подсетио на аферу са краставцима у Немачкој 2011. године – након тог догађаја, свеже поврће се дуго није могло продавати – навела је Задругу да се боље повезују са произвођачима, истраживачима из овог сектора, индустријским и услужним фирмама из логистике. Задруга је почела да се фокусира на паприку, кренула је у иновације производне технике, паковање и логистику. Узгој паприке у затвореном простору у Мађарској је због климатских услова сезонског карактера. Ово представља проблем у запошљавању радне снаге и у одржавању веза са највећим продавцима, ланцима хипермаркета. Због тога што не могу свима обезбедити сталан посао, добру радну снагу не могу увек да задрже. А што се у Мађарској током године у дужем периоду не може произвести свежа роба, мора да се дâ простор увозу, те страна роба са потиснутом ценом стиже тада када би већ доспела и домаћа. Председник – оснивач сматра да би се модернизацијом технике, подршком потпуно екстра стакленика продужило време узгоја, а предузетници би тако лакше задржали стална радна места. Осамдесет процената рода се продаје у ланцима робних кућа. Купци више воле шарене и слатке – црвене и жуте паприке – него зелене и беле. Упакована роба се скупље продаје од ринфузе коју приликом бирања купци ломе и чупају, те крај више није ни за продају. Купци воле био-производе, али нерадо плаћају за њих већу цену, јер су они скупљи. Анкетна истраживања показују да многи не верују да се оно што се назива био-производом, заиста и производи биолошким методама. Већ уходане методе без хемикалија често минимизирају утицаји климатских промена: на пример, против све проширенијих мраморних стеница, не постоји адекватан начин биолошке заштите.

У Задрузи настоје да своја искуства поделе са заинтересованима у Карпатском басену, међу њима има и Војвођана који долазе – али за сада само да би учили.