Да ли због тога што су имали више времена на располагању или што су желели да се посвете природи и улепшају свакодневицу опхрвану узнемирујућим вестима о коронавирусу, многи грађани су период ванредног стања у априлу и почетком маја искористили да своје домове и баште украсе и оплемене цвећем. Иако пијаце нису радиле, нашли су начина да дођу до садница — преко Фејсбук пијаца или одлазећи на кућне адресе продаваца.
— За дивно чудо, ова година је била боља од прошле. Ми имамо ограничен простор, више цвећа од онога што имамо не можемо посадити, финансијски смо ту где јесмо, али интересантно је да смо за месец дана продали цвећа колико за два месеца прошле године. Чак смо и уштедели, јер нисмо имали трошкове за пут до Сенте и Кањиже, нити смо плаћали простор на пијацама и паркинг, продавали смо од куће. Били смо уплашени када су се пијаце затвориле, али испоставило се да је страх био неоправдан јер смо се брзо организовали. Имамо сталне купце, прикључили смо се и Фејсбук пијачној групи, а истакли смо оглас и на капију од куће. Онима који нису могли да дођу до нас, цвеће смо односили на кућну адресу — прича Тибор Пал.
По струци су агроном и васпитачица, а првобитно су у пластенику у дворишту свог дома гајили поврће, потом и саднице ружа. Како кажу, годинама су своје знање о цвећарству надограђивали, а било је потребно много труда и рада да њихове саднице достигну данашњи квалитет.
— У почетку смо гајили само поврће и у то време смо могли лепо да живимо од његове продаје. У једном тренутку, имали смо празан период у пластенику, и одлучили смо да пробамо са узгојем цвећа, по узору на наше пријатеље, којима је то веома лепо ишло. Прве године ништа нисмо знали, али била је велика потражња и све смо продали. Следеће године је већ било лакше, стекли смо одређено знање и искуство, проширили смо понуду, учили смо из књига, од других, али у сваком случају, највише вреди искуство — истиче Ерика Пал.
Иако су скоро све саднице цвећа распродали, пластеници ипак нису празни. На месту где се налазило цвеће, тренутно расте парадајз, а како кажу, због добре организације често паралелно гаје и цвеће и поврће, како би производња текла без прекида, а пластеник увек био испуњен садницама.
— Ми немамо други посао, од овога живимо и због тога је требало да се добро организујемо. То је, уз вредан рад, неопходно да би се постигао принос који ће омогућити да се покрију трошкови и обезбеди извор прихода — напомиње брачни пар Пал.
Како се воде паролом квалитет изнад квантитета, производњу су ограничили на три пластеника, и како кажу, то им је довољно да могу лепо да живе. Према њиховим речима, изузетно им је драго што се у протеклом периоду велики број грађана посветио баштованству и надају се да ће се тај тренд наставити.
