Бресква је дуго била један од најуспешнијих производа жупанија Чонград и Бач-Кишкун. Центар родног краја била је општина Саћмаз крај Сегедина. У поменутом месту су се већ од краја 19. века производиле брескве. Касније је, поред железничке станице Саћмаз, отворено највеће откупно место – што је допринело јачању улоге насеља да постане производни центар. Традиционалне сорте су веома укусне, али су и осетљиве: слабо подносе превоз и кратко могу да се држе на полицама радњи.
Мађарска се налази на северном рубу подручја где рађају брескве. Овом воћу много више погодује клима Грчке, Италије и Шпаније. Све до придруживања Мађарске Европској унији, ова чињеница није представљала проблем, међутим, на јединственом европском тржишту поменуте јужне земље су у такмичарској предности.
Према речима стручног директора Савета за воће и поврће Мађарске FruitVeb Иштвана Хуњадија, бресква је, слично осталим сочним воћним врстама, изложена временским приликама. Када је топло, много се троши, међутим, када је време свеже, мало. Диње су постале конкуренти бресквама. Однедавно и произвођачи и потрошачи радије бирају диње, јер се оне производе у већим количинама и доносе већу добит: за мање новца добија се више.
Директор сматра да мађарска бресква није довољно конкурентна. Технологија је мало залутала у прошлости. Просечни приноси су мањи, а трошкови високи. У последње време нема ни довољно радне снаге за ручно брање воћа. Производна газдинства су мала, без удруживања тешко је откупити ону количину робе која се може продати ланцима робних кућа по коректној цени. Међутим, тешко је заобићи мултинационалне компаније − 70 процената воћа у домаћем промету купује се у земљи.
Од увођења ембарга на извоз у Русију, на тржишту Европске уније настао је вишак производа. Због тога произвођачи из јужне Европе, макар и без добити, продају своју робу, само да не пропадне код њих. Морамо да модернизујемо избор сорти, производну технологију, а у циљу повећања робног фонда, произвођачи морају да се удруже.
И поред изнетог, Саћмаз је сваке године домаћин Фестивала брескве. И ове године су се тамо пријатно забављали и млади и старији. Градоначелник Карољ Барна нам је рекао да су горенаведене тенденције истините, међутим, у њиховом насељу се и даље производи велика количина бресака. Ова година је лоша, 1. марта је измерено минус 19 степени, велики део рода је смрзo. Произвођачи су ипак добили и добру вест: пешчарској ракији од бресака заштићено је порекло.
Сматрају да је могућност за пробијање прерада једног дела воћа у квалитетну ракију. Друга могућност је сок, као крајњи производ, али за то треба да се засаде сорте које боље рађају. Наиме, познате мађарске фабрике ‒ Sió и Rauch Hungária би могле да прерађују и много више сировине, када би је било.
