Пловни пут Дунав-Мајна-Рајна би могao да буде један од најважнијих транспортних путева Европе којим би масивна роба могла јефтино да се превезе са једног на други крај континента. Међутим, на деоници реке у Мађарској су одавно изостали радови на реконструкцији корита, који би омогућили да бродови са дубоким газом њоме саобраћају што више дана у години.
Овде и Мађарска има своје интересе: наиме, земља извози велику количину жита и биљног уља, а још раније су изграђене погодне теретне луке у Чепелу, Баји и месту Гењи. Контејнерска лука у Баји је, на пример, отворена пре двадесет година, а од тада скоро никада нису искоришћени њени капацитети. При томе се има на уму да и државе чланице Европске уније, а и земље поред доњег тока Дунава, подржавају превоз воденим путем, али због плитког корита ни њихови бродови не могу да буду у функцији.
Ситуацију у Мађарској објашњава судбина хидроелектране Беш-Нађмарош. Њену изградњу су пре промене система почеле Мађарска и Чехословачка. Међутим, у Мађарској је она постала мета еколошких покрета који су се истовремено залагали и за промену власти, а у новом систему свако „додиривање“ реке је изазивало сумњу. Наравно, ово није било без основе, јер се према некадашњим идејама одговарајућу дубину корита желело остварити изградњом новe бране на деоници низводно од Дунафелдвара.
Мађарска је још 2015. године добила подршку Европске уније за планирање развоја унутрашњих водених путева у оквиру међународног пројекта Трансевропска саобраћајна мрежа (TEN-T). Испитивање утицаја на животну средину деонице од Дунафелдвара до Фоктеа почело је децембра 2020. године. Треба имати у виду аспекте насељених места, управљача водама, природним и еколошким вредностима. Дана 11. фебруара о овој теми организоваће се и јавно слушање, али због епидемиолошке ситуације, само путем интернета.
Требало је оценити и које су се промене протеклих деценија одвијале у кориту. Карактеристично је да је због локалних радова на измуљавању корито на многим местима постало дубље, а услед градње и рекреационих подухвата и уже. Сада се још узимају у обзир и аргументи заштитара животне средине: биће мање измуљавања и неће се градити груби бетонски објекти који нису у складу са природом.
Циљ је да дубина пловног пута на целокупној деоници Дунава у Мађарској континуирано постигне дубину од 2,7 метара. Бродови који се користе у речном превозу робе дубином газа од 2,5 метара и носивости од 1500 тона морали би безбедно да саобраћају најмање 300 дана у години.
Ово ће бити подробан, веома обиман рад. Према садашњем плану, извођење ће моћи да почне тек 2023. године, а за реализацију ће бити потребно од пет до шест година. Али ако се коначно заврши, бродови ће моћи слободно да саобраћају у унутрашњости континента од Северног до Црног мора.
