У расправама нису најгласнији они који су у највећој опасности. Средовечни брачни пар, где су и муж и жена запослени, а деца већ напустила породично гнездо, али који су до сада грејали и њихове собе, лакше могу да штеде од пензионера самца са ниским приходима. Иако су према бројкама у оба случаја мало прешли границу остваривања права на подршке.

Много је једночланих домаћинстава у којима се за грејање и осветљење мора потрошити скоро иста количина енергије као док је други члан пара био жив. Није небитно ни у ком је насељу стан, да ли некретнина има добру цену, или касније - када га власник или његови наследници продају - неће неће им се враћати ни трошкови реновирања. У неком селу где нема довољно радних места, реновирање кошта исто толико колико и у седишту жупаније, али се тиме постиже само делић повећања вредности некретнине. Како у Мађарској, тако и у Србији, подржавају се инвестиције чији је циљ постизање уштеде енергије у стамбеним зградама. Постоје већ невероватна техничка решења: пасивне куће, или системи соларних колектора чијом енергијом се, практично, бесплатно могу напунити електрична кола породице на сопственом месту напајања. Само, за то је потребан новац, знање и лична динамика. Много је више кућа, пре свега у селима удаљеним од центара, које припадају старој градњи, са зидовима од цигала, прозорима и вратима која лоше дихтују, у којима се просторије посебно греју гасним конвекторима. Њихови станари су већином усамљени стари људи, у 80% случајева жене. И они би морали нешто да предузму, али свеобухватно и по детаљима усклађено реновирање не могу да плате. Ових дана на површини трају политичке дискусије, а дубински теку стручна и практична нагађања идејама које јавност једва осећа.

Свакако морају да се замене конвектори слабе ефикасности, произведени у временима некадашњег јефтиног совјетског гаса. Али за шта их мењати? Многи стручњаци предлажу централно управљано грејање. Међутим, то представља значајне додатне трошкове, у оџак мора да се угради цев, да се руши зид, па да се поново фарба. Значајна се уштеда постиже и заменом дрвенарије – али захтева озбиљно почетно улагање. Говори се о томе да се треба вратити на грејање чврстим горивом: треба купити пећ и шпорет, грејати се и кувати онако како су то радиле две генерације пре нас. Само тада су биле и прилике другачије. Око куће је било дрвећа за вађење, грања, шапурика - енергетски извори мале топлотне вредности, али обновљиви. Данас једва да има таквих. На тржишту се може купити огревно дрво доброг квалитета, али цена само мало заостаје за ценом гаса – док је коришћење много непријатније. Осим тога је и дефицитарно.

По насељеним местима и зградама мења се све што може да очува комфор и материјалне изворе власника, најмање оптерећујуће решење које би могло да се изнађе. Можда само треба заменити стари неефикасан конвектор за нови у просторији где се највише борави, а у другим просторијама угасити и пламен за паљење. Можда је решење преносна електрична грејалица малог капацитета. Уколико се не замени дрвенарија, заптивање може да донесе приметно побољшање. Само што је и за ова компромисна и материјално доступна решења потребно стручно знање. Нажалост, тамо где је остарело становништво насељеног места, ни тога више нема. Нема људи који у границама материјалних могућности креативно размишљају и разумеју се у више струка, који би у овој ситуацији могли да изнађу и рашире добру праксу.