Европске земље, сиромашне угљоводоницима, већ дуго се боре са проблемом зависности од Русије: тамо напуњен гас дуго је стизао само из једног правца, преко Украјине. Раније се често дешавало да Украјина део гасног транспорта намењеног западној Европи искористи за сопствене намене, те снабдевање на даљим деоницама није било осигурано.
За време канцелара Герхарда Шредера са Русијом је склопљен споразум о изградњи новог гасовода Северни ток, чија траса ‒ уместо копном ‒ пролази испод Балтичког и Северног мора, па се тако гас из Русије непосредно допрема у западну Европу. Северни ток 1 је пуштен 2011. године. Неколико земаља источног дела средње Европе, међу њима и Мађарска, протестовале су, делимично због тога што су тиме биле ускраћене за транзитну тарифу, а и због тога што су се плашиле да ће због њихове слабије снаге погађања, Газпром за њих повећати цену гаса.

Целу територију Европске уније карактерише оно што проузрокује проблеме и унутар Мађарске: главне трасе транспорта су источно-западног правца, а северне и јужне крајеве повезује много мање гасоводова. Циљ Енергетске уније усвојене 2015. године у перспективи јесте да најпре свим државама чланицама и на свим њиховим подручјима обезбеди доступност енергији, а у интересу циљева климатске политике ‒ постепени прелазак на коришћење обновљиве енергије. Један од фактора енергетске сигурности је да свака земља може најмање из три различита извора обезбедити своје енергетске потребе. Ускоро ће се пустити други гасовод Северног тока. У међувремену је израђено низ пројеката (Набуко, Јужни ток, Турски ток) како би земни гас стизао у југоисточне делове Европске уније и из правца Балкана. (Да подсетимо, јануара 2009. године у Србији је дошло до недостатка енергије таквих размера да је гас хитно морао бити транспортован из Мађарске.) Део те замисли односи се на то да систем гасовода који се гради из Русије преко Турске, а потом Бугарске и Србије, прелази мађарску границу код Реске и води гас до Међународне мерне станице Кишкундорожма 2. Њиме може годишње да се преноси шест милијарди кубних метара гаса, који уз то може да иде у оба смера. Од краја 2019. године деоница овог гасовода у Србији је завршена. Друга деоница Турског тока усмерена према Европи годишње може да преноси 15,75 милијарди кубних метара гаса. Планира се да ће се од тога 3,5 милијарди кубних метара користити у Бугарској, 2,5 милијарди кубних метара у Србији, а 6 милијарди кубних метара у Мађарској. Овим путем ће се допремити 3,75 милијарди кубних метара у Словачку и у Аустрију. У интересу диверсификације набавке, граде се даљи гасоводи који ће гас допремити из извора у Азербејџану, Израелу и на Кипру – пре свега у јужну Европу. Амерички гас из шкриљаца ће у течном стању стићи бродом.

Гасоводом који се сада гради између Кишкундорожме и Реске – државна граница, од 1. октобра моћи ће да тече гас.