Цена перади и свиња је доспела у центар пажње у вези са растућом инфлацијом. Тренутно како у Мађарској, тако и у Србији привремено су лимитиране потрошачке цене основних намирница. У обе земље је заједничко да се држање свиња све више потискује, док постоје изврсни услови за производњу сточне хране.
Главна разлика је да је Мађарскa члан Европске уније, док Србија још није. Мађарској је доступно јединствено тржиште Европске уније и може да добије аграрне подршке, међутим, то од придруживања Унији није истински допринело држању свиња. Наиме, Заједничка аграрна политика Европске уније већином подржава узгој биљака, док су сточарима доступна средства углавном за третирање осоке и за реализацију развоја за добробит животиња.
Јединствено тржиште не представља недвосмислену предност, већ такмичење: са територије Европске уније у Мађарску слободно може да уђе увозно свињско месо. Уколико на тржишту Европске уније настане вишак, то ће се у виду дампинга сручити на поједине земље. Тамо где се производња сточне хране, тов свиња, рад кланица, прерада меса и трговина на мало нису организовали у заједнички власнички или дугорочни уговорни систем, лако се могу разбити ланци увоза, те на свим нивоима могу настати сметње.
Будући да Европска унија главне суме за подршку одређује на основу величине површине земље, ово води у концентрацију поседа. Ако имаш 100 хектара земље, само подршка значи годишње 10 милиона форинти чистог прихода. Узгој биљака на већим парцелама, машинама које су купљене од средстава додељених на конкурсима, захтева мању радну снагу. Стока мора да се храни сваки дан, и када је Божић и Нова година, док ратари могу да се одморе од новембра до марта. Производња био-горива узгајивачима житарица значи ликвидније тржиште које се може планирати боље од сточарства.
Узгајивачи свиња у Србији деценијама сањају да ће се пред њиховом робом отворити јединствено тржиште Европске уније. Препрека је била обавезна вакцинација против свињске куге, а у Унији је месо вакцинисаних свиња третирано исто као од болесних.
Свињски фонд је у обе земље углавном нестао код малих произвођача. Заједнички је разлог, а и образложење: несигурност на тржишту која се јавља махом у облику сталних колебања цена. Заједничко је и промена сеоског начина живота, односно одлазак млађе генерације. Будући да не обезбеђује сигуран приход, док се мора стално радити не баш пријатан посао, држање свиња у мањем броју више није привлачно. У Мађарској су још пре, а у Србији касније дошли ланци хипермаркета, услед конкуренције у трговини на мало су стална снижење цена – тако да се и са мањим приходима може нешто пазарити.
Осим догађаја у Европској унији, збивања у целом свету такође утичу на средине свињских фарми у Бачкој. Последње што је цело глобално тржиште свиња пореметило била је епидемија афричке свињске куге. Најпре је уништавана већина сточног фонда у Кини и у Вијетнаму, онда је зараза кренула ка Европи и стигла до Србије и Мађарске, а потом и до западне Европе. Док је болест харала само у Азији, у Европи су порасле и потражња и цене. Када је стигла и код нас, европска роба је забрањена на азијским тржиштима, те се немачко, шпанско и холандско свињско месо сручило на заједничко тржиште, а цена је 2021. године потиснута далеко испод цене коштања.
Многи су постали губиташи, већином власници мањих фарми. Владе покушавају да изнађу решење, наиме, због пада сточарства даље слаби моћ насељених места за задржавање становништва. Све је више поремећен историјски баланс у томе да оранице у атару насеља могу обезбедити егзистенцију великом делу локалног становништва.
