Пример Чабе Јухоша није једини, више је изузетан. Промена система у Мађарској што се гајења воћа тиче, запосленима у овој грани није донела ништа добро. Европска унија подржава производно-продајне организације новцем и приказивањем примера добре праксе како би породична газдинства заједнички била јача у продаји. У земљама западне Европе продајне организације произвођача могу да буду јаки тржишни партнери међународним ланцима робних кућа.
Међутим, за то морају да располажу одговарајућом количином робе, а сама роба да буде доброг квалитета, јединствена и конкурентна. Произвођачко-продајне организације, како би оправдале подршку, морају да се подвргну строгој државној контроли. У Мађарској се ове организације нису пробиле, јер док је у другим секторима тржишта контрола слаба, од ових организација се тражи издавање рачуна и беспрекорно плаћање обавеза. Ово је озбиљна неповољност у такмичењу на тржишту на којем је ПДВ 27%, а 30-40 процената поврћа и воћа се продаје на црном тржишту.
Због могућности избегавања пореза, подстицај за модернизацију производње није нарочито јак. Чаба Јухош нам објашњава да, рецимо, произвођачи вишања радије гаје сорте и квалитет погодан за индустрију конзерви, односно за хладњаче. Међутим, у свету опада потражња за таквим воћем. Потрошачи и ван сезоне чешће траже свеже воће, а ланци робних кућа су спремни да им ово донесу на ноге чак са друге стране земљине кугле.
Постоје стручни методи како би се могло прећи на други ниво. То су нове сорте, модерни поступци снабдевања ђубривом, успешније технологије орезивања, али је за сваки поступак потребно улагање: финансијско, а и обука. Многи нису свесни колики би то напредак био и колика добит, али оне који су способни да то процене, одбијају потешкоће: недостатак капитала, радне снаге, економска несигурност.
Зимске стручне обуке Продајно-производне организације Fresh Fruit које води Чаба Јухош не би требало да буду задатак ових организација, али стручна конференција Фестивала вишања у јуну, обезбеђивањем низа могућности за усавршавање и путовање нуди ову шансу, покушава да „отвори свет“. Посматрајући са стране – а то потврђује и одликовање – ово изгледа успешно. Добитник одликовања, и поред тога што се радује признању, ипак није потпуно задовољан, јер осим искоришћених, добро види и пропуштене прилике.
Признање није додељено само успешном привреднику и организатору привреде, већ награђује и друштвену одговорност. У похвалама Чабе Јухоша набрајање ових активности је можда дуже од привредног деловања. Води школску фондацију и рукометашки клуб. А Удружење Радионица цивила од оснивања, 2006. године, организује културне програме у градићу. Проналази спонзоре за програме које у овој микро-регији на тржишној основи не би могли да се организују, а на овај начин публика ипак може да их види.
Рекли бисмо да успешан предузетник и привредни организатор проширује искуства стечена у овој области, сада као добро стојећи одговорни грађанин, и на јавне задатке који служе добробити заједнице. Међутим, Чаба Јухош наговештава: он је завршио филозофски факултет и као предузетник није ушао у културни живот, већ преко родитеља више у пољопривредне радове. Међутим, чињеница је да је веома активан и у тој области. Не само због „преузимања одговорности“ већ, како каже: „…што и сам волим да учествујем на тим манифестацијама.“
