• Србија нам је једини сусед који није чланица Европске уније, истовремено, у последњим годинама међудржавни односи су нам изузетно добри. Како то утиче на прекограничне програме сарадње? ‒ Између Мађарске и Србије је успостаљена стратешка сарадња на темељу међусобног уважавања и поверења, која олакшава реализацију прагматичних задатака. У оваквој атмосфери могућности прекограничних програма сарадње обе стране могу максимално искористити. Постоји равнотежа између аспеката међувладине сарадње и актера који живе у мање развијеним пограничним подручјима.

За унапређење инфраструктуре пограничног подручја ради преласка границе незаобилазна је сарадња влада. Истовремено, укључивањем често изолованих локалних актера они могу да дођу до извора и развојних могућности. Србија није чланица Европске уније, али то у смислу пограничног развоја значи само да они могу помоћу тзв. предприступних средстава подршке да се повежу са финансијским изворима.

• Буџетски циклус Европске уније 2014-2020. ближи се крају. У којој је сада фази спровођење Интерег ИПА програма прекограничне сарадње Мађарске и Србије?

‒ Укупно нам стоји на располагању 76,6 милиона евра. Од тога је 65 милиона подршка Европске уније, а остало потиче од националног суфинансирања, односно сопствених средстава партнера. Током три конкурсна позива донета је одлука о додели подршке за пет стратешких и 106 мањих пројеката. Конкурси су окупљени око четири приоритета: развој прекограничне водопривреде и смањивање ризика; смањивање фактора који представљају препреку преласка границе; подстицање сарадње у области очувања традиције и туризма, као и јачање сарадње малих и средњих предузећа развојем иновација. Подељена су сва расположива средства. До сада је завршена реализација 34 пројекта, остали су још у току спровођења.

• У којој мери пандемија спутава извођење пројеката? ‒ Нажалост, осећа се, али битне препреке не видим. Неспорно је да у случајевима у којима се циљеви постижу већим личним присуством – такви су заједнички културни програми – тамо мере карантина спречавају рад. Партнери су се креативно прилагодили промењеним околностима, али је сигурно да ови програми имају најбољи ефекат у уобичајеним околностима. Сви ми нестрпљиво очекујемо да се смири епидемиолошка ситуација, да се програми везани за лично присуство врате у нормалну колотечину.

• Колико може да буде успешна сарадња малих и средњих предузећа која у отежаним условима раде у мање развијеном пограничном подручју, а нису јаче повезана ни са иновацијама, ни са међународном сарадњом?

‒ И ово је процес учења. Овај приоритет није најмаркантнији део нашег програма, међутим, привреда је веома важна са аспекта инклузије пограничних подручја. Имамо и добра искуства, и када их сумирамо, можемо да извучемо поуке које можемо да искористимо у следећем развојном циклусу. У овом периоду је веома важан задатак да предузећа из Србије преко мађарских партнера могу да приступе тржишту Европске уније и да тамо стекну искуства. Од кључног је значаја да за ову сарадњу створимо адекватне привредне услуге.

• Од инфраструктурних развоја који повезују две земље, најважније су пруга Сегедин-Суботица, односно наставак њене изградње према Баји, као и унапређење друмског саобраћаја између Баје и Сомбора. Како се надовезује прекогранична сарадња на развој унутар појединих земаља?

‒ Развој инфраструктуре који прелази границе, захтева стратешку сарадњу између влада. Мађарска и српска страна су у протеклом периоду потписале бројне изјаве о намерама и приоритетне листе – ми их редовно прегледавамо и ажурирамо. Интерег ИПА програм Мађарске и Србије постао је важно средство реализације. И поред тога што укупни трошкови развоја далеко превазилазе могућности пограничног буџета, реализација понеких кључних елемената може да буде обухваћена. То су: припрема планирања, само пројектовање, усаглашавање пројектних послова на обе стране границе и др. Развој сам по себи није циљ, већ служи томе да олакша прелажење границе. На пример, обнова магистралног пута између Баје и Сомбора финансира се из националног буџета две земље, док проширење и оспособљавање прелаза Херцегсанто за теретни саобраћај и његова координација спадају у област прекограничне сарадње. Узајамно ипак служи заједничком циљу да пограничном подручју створимо нову економску жилу куцавицу. Ово се не односи само на предузећа и робни промет, већ и на путнички саобраћај: у овом интересу су подршком ИПА програма у овом буџетском циклусу отворени гранични прелази Кибекхаза-Рабе и Ђурић-Растина, а поново је отворен гранични прелаз Реске 2 који је био девет година ван функције.

• Саобраћај на мађарско-српској граници не отежавају само инфраструктурне препреке. Споро се одвија прелазак, а грађани и превозници често не разумеју разлоге. Да ли бисте ви, који делујете у интересу пограничног економског развоја, могли да тражите помоћ од Владе како би органи власти који раде на граници покушали да скрате време чекања - а да се безбедност не угрожава? ‒ Та тема је стално на дневном реду, постоји сарадња између надлежних органа власти две земље. Али морају да се узму у обзир бројни аспекти. Ова је шенгенска граница, где важе строги прописи, за чије поштовање одговарају одређени органи власти. Са аспекта пограничног развоја сматрам да би аспекти привреде и грађана требало да буду доминантни. Није само стварни циљ да саградимо железницу преко границе, већ и да вреди путовати том железницом, јер се не чека толико дуго на граници; у супротном, њено коришћење није привлачно. Надам се да поверење које постоји између одговарајућих актера две земље допринети томе.

• Да ли је у току припрема пограничног развоја за следећи финансијски циклус Европске уније? Колико се надограђују даљи развојни циљеви на развојне подухвате који се тренутно остварују?

‒ Увек је важан аспекат у смислу који су стратешки циљеви датог подручја и како се на њих надовезује оно што је већ реализовано. Оно што је добро функционисало може да буде темељ. Функционисало је добро оно чији су учесници били активни и креативни – од њих се може очекивати да ће се и у новом планском периоду тако понашати. Морају се имати у виду прописи Европске уније, а и национални, као и финансијске могућности. Процесом планирања ми координирамо, али одлуке не доносимо само ми, већ усаглашавањем разноврсних аспеката актера влада и региона у две земље ‒ комисија за програмирање. Надамо се да ће 2021. године моћи да започне следећи програмски период са новим конкурсним позивима.